Ana Ivanović govorila je o najtežim trenucima svoje velike teniske karijere.
Bivša srpska teniserka Ana Ivanović, osvajačica Rolan Garosa 2008. godine i svojevremeno najbolja na svijetu, ne pojavljuje se često u medijima, ali je u razgovoru sa Aleksandrom Stojanovićem u podkastu "ALESTO" otkrila stvari o svojoj karijeri o kojima nije mnogo govorila.
"Godina 2008. bila je jedna od najtežih stvari u mojoj karijeri, kad sam morala da otkažem učešće na Olimpijskim igrama u Pekingu, bila sam tamo, ali sam se povrijedila baš poslije Vimbldona. Tad sam postala i 'Broj jedan'. To mi je bio baš težak period, dva mjeseca nisam mogla da treniram, bilo je u jeku sezone, sa Olimpijskih igara smo otišli na US open. Nisam voljela da pričam o svojim povredama, ni šta se dešava iza scene a kada sam izgubila u 2. kolu US opena imala sam težak momenat, jer su ljudi osuđivali, komentarisali, a pošto sam dosta stvari lično shvatala, jako mi je teško to palo. Voljela bih da to može da se ponovi iz ove perspektive i poslije stvari koje sam u međuvremenu naučila. To mi je bilo najteže", rekla je Ana.
Ona je priznala šta joj je najteže padalo u karijeri koja je trajala od 2003, kada je postala profesionalna igračica, pa do 2016. godine, kada se povukla.
"Iz ove perspektive, više bih bila okrenuta sebi, svojim osjećanjima. Najteže mi je padalo kada su me ljudi osuđivali da nemam fokus, da ne treniram dobro, da ne želim da treniram, a to je bilo tako daleko od istine... Baš zato što sam perfekcionista, ja sam još više trenirala, ali nisam imala rezultate i to je začaran krug, jer izgubiš samopouzdanje i svakome se to desi. Kako izaći iz toga? Ulazila sam u te momente još više zbog kritika i očekivanja, a toliko sam radila, trudila se, željela i nisam imala rezultate, da mi je još teže padalo, pa sam se još više zatvarala. Taj dio mi je najteže padao, jer su ljudi imali pogrešnu sliku o tome šta se dešavalo", rekla je ona.
Da li je to bilo samo 2008. na Olimpijskim igrama?
"To je bilo direktno povezano sa povredom, a kasnije, kada fali samopouzdanje... Sjećam se 2010, 2011. baš su bili momenti u kojima mi je bilo teško. Sjećam se da sam 2012, 2013. počela bolje da igram, 2014. sam se vratila u vrh, ali taj period između 2010. i 2011. bio mi je dosta psihički naporan. Tada niko nije pričao o mentalnom zdravlju, psiholozima... U današnje vrijeme svi igrači putuju sa psiholozima. Dosta toga se promijenilo, ali nije lako sam da nađeš odgovore, a najgore je što je to sve pred očima javnosti."
Ljudi imali pogrešnu sliku, to mi je najteže padalo! Ana Ivanović otvorila dušu: Osuđivali me, a nisu znali istinu!
U tom periodu najviše je razgovarala sa rumunskom teniserkom Soranom Kersteom.
"Nas dvije smo prolazile kroz slične stvari i to razumijevanje nam je mnogo značilo, ali trebalo nam je da neko bude tu ko bi nas izvukao iz svega toga. Možda bismo još brže izašli iz svega toga da smo imali trenera koji bi to na pravi način prepoznao i savjetovao nas. Smatram da muški i ženski mozak drugačije funkcionišu, hormoni su drugačiji... Ljudi često porede muški i ženski tenis, ali teško je porediti, osim što je isti sport, ostalo je različito. Mislim da je na tom emotivnom nivou mnogo teže ženama. I Serena je sama rekla da bi igrala dugo i-ha-haj da je mogla da ima djecu i karijeru, a muškarci to mogu, i da imaju djecu i da nastave karijeru, to njih ništa ne ometa. A žena ima potrebu da se ostvari kao majka, prolazi i kroz mnoge druge stvari emotivno i mnogo dublje analizira neke situacije."
Da li je teniserki teže da igra kada ima partnera ili kada ga nema?
"Mnogo je teže kada nemaš, a ljudi sude upravo suprotno. 'E, zaljubila se, više je ne zanima sport', a baš je suprotno, kad imaš stabilnost, onda se osjećaš bolje", rekla je Ana, koja je godinama u srećnom braku sa njemačkom fudbalskom legendom Bastijanom Švajnštajgerom, sa kojim ima tri sina, među kojima najstariji ima pet i po godina, a najmlađi je još beba, jer se Ana porodila minulog proljeća.