Lider Boston Seltiksa ove sezone postavlja standarde u kategoriji koja je bila privilegija samo najvećih NBA zvezda, ali i kategoriji koja je "sahranila" mnoge...
"Clutch" (u bukvalnom prevodu - kvačilo ili spojnica) je popularan izraz koji Amerikanci koriste kako bi naglasili važnost poena koje NBA igrači postižu (ili ne postižu) u prelomnim trenucima utakmica.
Pravo na takve šuteve, osim u nekim haotičnim situacijama, uglavnom imaju samo najveće zvezde i lideri timova. Prošle sezone dogodilo se čak da je tadašnja zvezda Indijana Pejsersa, Pol Džordž, javno kritikovao saigrača Si-Džej Majlsa jer se drznuo da šutne trojku u poslednjem napadu iako je on bio na parketu (Majls je posle izjavio da razume saigrača), a nisu retke ni debate o tome ko su najbolji "klač" igrači u istoriji košarke odnosno - ko je pogodio najviše važnih šuteva u trenucima kada bi "svet stao".
"Nemojte me zamarati statistikama Majkla Džordana, nebitne su, jer je čovek pogodio svaki važan šut u karijeri", napisao je jedan naš ljubitelj NBA košarke tokom Twitter rasprave o tome da li je Lebron Džejms veći košarkaš od "Em-Džeja".
Zaista, ako bismo premotavali najvažnije utakmice Čikago Bulsa u dva šampionska režima (1991-93 i 1996-98) lako bismo stekli utisak da Džordan jednostavno nije promašivao kada se "lomilo". Ili je to radio jako retko.
U post-Džordanovoj eri, kao i u mnogo drugih segmenata, za najboljeg napadača s pravom je važio Kobi Brajant. Zvezda Los Anđeles Lejkersa nauzimala se šuteva u poslednjim sekundama utakmica "na jednu loptu" i mnoge je ubacila, ali i promašila.
NBA.com bavio se ne tako davno listom najboljih igrača u istoriji u ovoj kategoriji, a "Top 10" izgledao je ovako:
10. Čounsi Bilaps
9. Derek Fišer
8. Robert Ori
7. Džo Dumars
6. Džeri Vest
5. Redži Miler
4. Medžik Džonson
3. Kobi Brajant
2. Lari Bird
1. Majkl Džordan
Međutim, ovo što ove sezone radi "oslobođeni" Kajri Irving, koji je prošlog leta od Klivlend Kavalirsa zatražio trejd kako bi izašao iz senke Lebrona "Kinga" Džejmsa, teško da je zabeleženo u istoriji lige. Tačno je da je i dalje u toku prvi deo sezone i da će ovakvi poeni biti sve važniji i teže dostižni u plej-ofu, ali NBA publika ima prilike da uživa u retko dostižnom nivou samopouzdanja koji je već u prvim mesecima u Bostonu izgradio novi lider Seltiksa.
Irvingova nezaboravna igra u finišu meča u Dalasu sa Mevsima, i preokret koji je gotovo sam inicirao, samo je vrhunac onoga što ovaj nepredvidivi plejmejker radi od starta sezone koja je počela užasno po Boston - teškom povredom nesuđenog Kajrijevog partnera Gordona Hejvorda.
"Uncle Drew" je u zonu ušao na tri minuta pre kraja utakmice u Teksasu pri šest poena prednosti za Mevse, koji su timskom igrom parirali sastavu mladog trenera Breda Stivensa i ozbiljno doveli u pitanje seriju gostiju od 15 pobeda.
Irving je tada pogodio trojku, pa ulaz, posle čega je u odbrani uzeo "živu" loptu iz ruku Dirka Novickog (takođe jednog od najboljih "clutch" igrača svoje generacije) i u roku od nekoliko sekundi asistirao za "alej-ap" zakucavanje Džejsona Tatuma (96:96) posle čega je meč otišao u produžetak.
Tamo, za svega pet minuta, Irving je ubacio deset od 14 poena Seltiksa, stigao do ukupno 47 uz šut 10/11 za jedan, 11/15 za dva, 5/7 za tri poena, tri skoka, šest asistencija, ukradenom i tri izgubljene lopte. S njim na parketu, Stivensov tim napravio je 21 poen razlike.
OK, reći ćete, ali to je samo jedna od 82 utakmice u ligaškom delu sezone, a gde je tek plej-of.
Šire posmatrano, a NBA standardi za "cluch" šuteve su:
a) poslednjih pet minuta utakmice ili produžetak;
b) pod uslovom da je razlika pet poena ili manja;
Boston Seltiksi ove sezone odigrali su 38 "clutch" minuta tokom kojih je Irving postigao 65 poena uz šut 24/39 iz igre, imao deset asistencija i NULA izgubljenih lopti za celih 40 poena razlike u korist svog tima ako bi se posmatrali zbirni rezultati tokom pomenutih 38 minuta.
Tako nešto, mada bi trebalo sačekati da precizni američki analitičari izrone iz statističkog okeana na čijem dnu se nalaze tačni podaci ostalih zvezda, teško da je ikada viđeno.
I bez takvih poređenja možemo da konstatujemo da, ako je želeo punu slobodu i ulogu lidera koju nije mogao da dobije igrajući pored dominantnog Džejmsa, Irving nije ni pogrešio, ni precenjivao sopstvene sposobnosti. Plej-of će tek u punoj meri potvrditi ili demantovati ovu konstataciju.
Do tada, uživajte u Irvingovim poenima.