Petrolejske kompanije i mnogi američki političari traže da se otvore novi prostori u SAD za bušenje.
Od preko 40 miliona hektara podmorja koje je industrija uzela pod zakup, većinom u Meksičkom zalivu, ceni se da 30 miliona ne proizvodi petrolej, kažu izvori demokratske stranke i nafne industrije.
U demokratskoj stranci tvrde da bi se američka proizvodnja petroleja povećala za skoro pet miliona barela na dan kada bi se bušilo na celom terenu datom u zakup, mada naftaši tvrde da je ta brojka prevelika dok stručnjaci u vladi kažu da je tu produkciju nemoguće proceniti.
Nedavni predlozi da se otvore priobalne oblasti blizu Floride i Kalifornije, kao i nacionalni prirodni rezervat Aljaske, mogli bi dovedu do producije dodatna 2 miliona barela nafte dnevno, cene razni izvori vlade.
SAD trenutno proizvode osam miliona barela petroleja na dan, a troše oko 21 milion.
Analitačari kažu da naftne komanije treba da konzumiraju ono što im je na tanjiru pre nego što zatraže repete. Neki demokrati optužuju petrolejske kompanije da namerno ne buše na tlu koje imaju pod zakupom da bi ograničili ponudi i podigli cene nafte.
"Naftaši su više zainteresovani za pumpanje profita nego za vađenje više nafte," kaže demokratski kongresmen Edvard Marki, potpisnik zakonskog predloga o kažnjavanju kompanija za zemlju koju drže a koja ne daje naftu.
Ali, naftna industrija kaže da plaća milione dolara za zakup, i da ne bi imalo nikakvog smisla namerno držati te oblasti van produkcije.
Potrebne su godine istraživanja pre nego što bušenje uopšte počne. U nekim slučajevima nije nađena nafta u unajmljenom podmorju. U drugim slučajevima, bušenje bunara i postavljanje naftovoda traje godinama.
Sa cenama od oko 135 dolara za barel, svi se trude da pumpaju najviše što mogu, kažu analitičari. Ali, strahujući da bi cene jednom mogle da padnu, industrija je oprezna u ulaganjima u polja koja ima - od kojih su mnoga u dubokim vodama daleko od obale i zato skupa za razvoj.
Zato se naftaši uzrdžavaju, u nadi da će vlada otvoriti nova polja bliža obali na kojima će rad biti jeftiniji.
Repubikanski predsednički kandidat Dzon Mekejn objavio je da se zalaže za ukidanje zabrane bušnja koja važi duž gotvo cele Istočne i Zapadne obale SAD. Zabrana je uvedena sedamdesetih godina posle serije priobalnih zagađenja od ispuštene nafte.
Protivnici kažu da bi ukidanje zabrane malo pomoglo u energetskoj krizi zemlje, delom zato što bi trebale godine da produkcija dostigne smislene količine nafte.
(Beta)