Radovi na paraklisu Svetog Nikole gotovi tokom proleća. Počeli radovi na Velikom konaku. Bratstvo Srpske carske lavre se umnožava i podmlađuje.
Radovi na rekonstrukciji izgorelih konaka i paraklisa Hilandara trajaće, najverovatnije, do 2014. godine, piše beogradski dnevni list "Politika".
Direktor Zadužbine svetog manastira Hilandara Milivoj Ranđić kaže da "analize i srpskih i grčkih stručnjaka govore da će biti potrebno oko deset godina da bi se obnovilo sve što je izgorelo".
"Obnova Hilandara, osim infrastrukture, ne sprovodi se kao savremena gradnja. Reč je o osetljivom poslu rekonstrukcije svetinje koja je u isto vreme i živi manastir pod zaštitom Uneska i pod zakonskom regulativom druge države. To znači da se u radu mora očuvati svetost mesta, uz primenu strogih konzervatorskih principa", objašnjava Ranđić.
Građevinska sezona je započela prošlog meseca i trajaće do manastirske slave Vavedenje, 4. decembra. Radovi na paraklisu Svetog Nikole, koji su započeli krajem prošle godine, biće dovršeni tokom ovog proleća.
"Ovo je najbolje sačuvani od izgorelih paraklisa, a predstavlja i naš ulazak u posao na rekonstrukciji ulaza sa Starim konakom. Okončanje ovih radova omogućiće da nakon Vaskrsa dovršimo i poslednji sprat konaka iz 1814. godine", objašnjava Ranđić.
Direktor Zadužbine podseća da su posle završetka rekonstrukcije najmanjeg od konaka krajem 2007. počeli radovi na najvećem iz 1821. godine, takozvanom Velikom konaku, koji ima dobre masivne zidove, koji su opstali u požaru, te njegova obnova nije komplikovana. Ipak, zbog njegove velike površine i troškova, sama rekonstrukcija će trajati do 2010. godine.
Manastir je 2006. godine doneo odluku da samostalno, uz organizacionu i tehničku podršku Zadužbine u Beogradu, organizuje radnike, bez nekog izvođača sa strane.
Tokom svih faza obnove strogo će se voditi računa da objekti u kojima se primenjuju kombinovana, tradicionalna i savremena graditeljska tehnička rešenja, zadrže u potpunosti autentičnost prepoznatljivog svetogorskog i hilandarskog ambijenta. Svi detalji, materijali, boje, u najvećoj mogućoj meri, biće primenjeni po uzoru na stanje pre požara.
Iz državnog budžeta se godišnje za Hilandar izdvaja po milion evra. Jedan deo sredstava odlazi na aktivnosti zaštite pokretnog nasleđa, a drugi za unapređenje uslova života manastira kroz obnovu infrastrukture. Najveću pomoć, izvan države, obezbedila je Srpska pravoslavna crkva. Tokom 2004. i 2005. SPC je od vernika u svim eparhijama sakupila više od dva miliona evra za obnovu Hilandara.
Grčka će za poslove na Velikom konaku izdvojiti oko milion evra u toku naredne tri godine koliko će trajati realizacija ovog projekta.
Pomoć u obnovi Hilandaru pružila su i mnoga preduzeća iz Srbije.
Uporedo sa fizičkom obnovom konaka u Hilandaru se uvećava i broj monaha i danas ih ima oko 40.
(www.mtsmondo.com)