Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da tokom ove godine u BiH uloži između 150 i 200 miliona evra
Ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj rekao je da bi Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), s ciljem privlačenja stranih investicija u BiH, trebalo da doprinese uključivanju regionalne u globalnu ekonomiju kroz finansiranje infrastrukturnih projekata u BiH.
Alkalaj, koji u svojstvu guvernera BiH u EBRD prisustvuje sastanku Odbora guvernera ove banke u Zagrebu, rekao je da se to naročito odnosi na Koridor pet C, te projekte gradske infrastrukture, rekonstrukcije i izgradnje nove generacije objekata za proizvodnju energije, projekte u sektorima telekomunikacija i osiguranja, unapređenja poslovanja finansijskih institucija i promocije stranih investicija.
Tokom izlaganja na četvrtoj sesiji Odbora guvernera, Alkalaj je rekao da BiH pozdravlja plan EBRD-a da tokom ove godine u BiH uloži između 150 i 200 miliona evra, kao i da podržava važne strateške direktive i aktivnosti ove banke za podršku tranzicijskih procesa i mjere za prevazilaženje krize.
On je izrazio očekivanje da će EBRD, u pripremi strategije za BiH za period 2010. - 2013. godina, uzeti u obzir napredak koji je BiH načinila kada su u pitanju spoljna politika i ekonomski razvoj, te da će to usmjeriti aktivnosti prema osiguranju najadekvatnijeg odgovora na trenutnu krizu.
Alkalaj je tokom izlaganja, između ostalog, informisao prisutne o spoljnolitičkim prioritetima BiH, istakavši da će njihovo ispunjavanje, osim političkih, imati pozitivan uticaj i na privlačenje investicija, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova BiH..
Prisutne je upoznao da je Savjet ministara BiH početkom 2009. godine usvojio Prijedlog mjera s ciljem otklanjanja negativnih efekata globalne i ekonomske krize na bosanskohercegovačku ekonomiju. Te mjere su bile dio zajedničkog i šireg paketa mjera koje je Savjet ministara implementirao zajedno sa vladama entiteta i kantona.
S tim i ciljem nastavka očuvanja makroekonomske stabilnosti, BiH je u 2009. godini ratifikovala aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom u iznosu od 1,2 milijarde evra.
Govoreći o mjerama koje su bile usmjerene na očuvanje bankarskog sektora i povećanje limita za osiguranje depozita, Alkalaj je naveo ratifikaciju Sporazuma o garancijama za kreditnu liniju Agencije za osiguranje depozita BiH u iznosu od 50 miliona evra, što je implementirano u saradnji sa EBRD-om.
Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBDR) Tomas Mirov izjavio je da će jedna od najvažniji aktivnosti EBDR-a u narednom periodu biti nastavak ulaganja u modernizaciju infrastrukture, a posebno međuregionalne.
Mirov je na konferenciji za novinare u Zagrebu, po završetku Godišnje skupštine i Poslovnog foruma EBRD-a, rekao da će povećanje kapitala ove banke za 10 milijardi evra ili za 50 odsto, koje su dioničari jednoglasno odobrili, omogućiti ostvarenje investicionih planova u narednih šest godina i da će imati učinke već ove godine.
On je istakao da je EBDR na godišnjoj skupštini i Poslovni forum dobila jasan signal podrške dioničara za svoje aktivnosti.
Mirov je rekao da su na ovom skupovu u Zagrebu postavljeni strateški ciljevi ove banke, a to su nastavak pomoći članicama u konsolidaciji javnih finansija, jačanje otpornosti njihovih finansijskih tržišta, te ulaganje u diverzifikaciju i modernizaciju korporativnog sektora i malog i srednjeg poduzetništva.
EBRD će, kako je najavio, nastaviti da podržava privrede u smanjenju emisije gasova koje stvara efekat staklene bašte i da će ulagati u ublažavanje posljedica klimatskih promjena, kao i u razvoj troškovne konkurentnosti zemalja članica.
Godišnja skupština i Poslovni forum EBRD-a, koji su održani juče i danas u Zagrebu, okupili su oko 2 500 učesnika iz više od 60 zemalja, među kojima je bila i delegacija BiH.
Odbor guvernera donio je odluku o povećanju kapitala EBRD-a, a donesen je i plan ulaganja Banke u idućih pet godina.
Poslovni forum održan je pod nazivom "Gradnja održivog rasta" i bio je posvećen pronalaženju načina za podršku regiji u razdoblju oporavka.
Na raspravama unutar foruma teme su bile jačanje finansijskih tržišta, načini na koje kompanije mogu vratiti zanimanje strateških i finansijskih ulagača u periodu nakon krize, te uloga države u tom procesu.
(MONDO/Srna)