"Dok su mnogi zabrinuti kako da napune rezervoare za gorivo, mnogi širom sveta se bore da napune stomake"
Čelnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB) Dominik Štros-Kan i Robert Zelik upozorili su da se globalna ekonomija sada suočava s oštrim izazovima u vidu usporenog privrednog rasta i skoka inflacije.
Štros-Kan je, na zajedničkoj konferenciji za novinare uoči prolećenog zasedanja MMF i SB, sadašnje usporavanje gloalnog privrednog rasta i inflaciju figurativno opisao kao "borbu između leda i vatre".
Šef MMF je, objašnjavajući konkretnije šta podrazumeva pod "ledom" rekao da se takva konstatcija odnosi pre svega na tekuću krizu na stambenom i kreditnom tržištu SAD i posledice koje zbog toga ima ostatak svetske privrede.
Ništa manja opasnost globalnoj ekonomiji ne preti, prema rečima Štros-Kana, ni zbog "vatre" koja, u vidu sve jačih inflatornih pritisaka, takođe ugrožava normalno funkcionisanje svetske privrede.
Cene hrane su za nešto više od dve godne, prema podacima MMF, uvećane za 48 odsto što je uz drastičan skok cena nafte na svetskom tržištu imalo odlučujući uticaj na snažan skok inflacije.
U izveštaju SB, objavljenom u sredu, se navodi da je hrana na globalnom nivou u protekle tri godine poskupela čak 83 odsto dobrim delom i zbog naglog rasta potrošnje kukuruza i šećera u proizvodnji alternativnih vrsta goriva za motorna vozila.
"Dok su mnogi zabrinuti kako da napune rezervoare za gorivo, mnogi širom sveta se bore da napune stomake", kazao je Zelik na novonastali situaciju na tržištu, nakon što su neke osnovne prehramebene sirovine masovno počele da se upotrebljavaju u industriji biogoriva.
Veoma dramatičan skok cena je, prema izveštaju SB, zabeležen i na svetskom tržištu pirinča. Ta žitarica je samo u protekla dva meseca poskupela 75 odsto, dok su cene pšenice lane više nego udvostručene.
Zelik je rekao da nestašica hrane u mnogim zemljama preti da izazove teže socijalne nemire i tako poništi dosadašnje pozitivne korake koji su učinjeni s ciljem da se smanji siromaštvo u najsiromašnijim regionima sveta.
Podaci SB pokazuju da se više od 30 slabo razvijenih zemalja suočava sa socijalnim neredima zbog nestašice hrane i slabe ishrane, što ozbiljno potkopava realizaciju programa Banke u oblasti obrazovanja i nastojanja da se snizi nivo smrtnosti u najmanje razvijenim delovima sveta.
MMF je sredinom ove sedmice objavio procenu prema kojoj bi globalna ekonomija ove godine trebalo da ostvari rast od 3,7 odsto, što je 0,4 procenta lošije u odnosu na prethodnu, januarsku prognozu.
Lane je svetska privreda ostvarila rast od 4,9 odsto, a 2006. oko 5,7 procenata. Glavni razlog osetnog pada globalne ekonomske ekspanzije u 2008. eksperti MMF vide u recesivnom talasu koji je krajem prošle i početkom ove godine pogodio privredu SAD.
Prolećeno zasedanje MMF i SB, koje će se tokom naredna dva dana održati u Vašingtonu, trebalo bi, kako je najavljeno, da protekne u iznalaženju načina za izlazak iz sadašnje globalne finansijske krize, kao i u razmatranju predloga za promenu sistema glasanja i drugih bitnih procedura u dve vodeće globalne finansijske institucije.
Učesnici prolećnog skupa MMF i SB takođe će raspravljati o mogućnosti da se nekom zajedničkom akcijom utiče na smirivanje rasta cena strateški važnih sirovina i tako u znatnoj meri smire sve veći inflatorni pritisci.
U Vašingtonu su se danas okupili i ministri finansija i guverneri centralnih banaka grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Kanada).
Oni će takođe razmotriti tekuću ekonomsku situaciju u svetu, a naročito posledice globalne kreditne krize.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)