Klimatski promjene će do sredine veka koštati svetsku ekonomiju ogromnu sumu novca. U nepovrat će otići 7.900 milijardi dolara.
Hiljade milijardi nestaće ili neće biti stvorene zbog usporeniog rasta i ugrožene infrastrukture usled učestalih suša, poplava i slabe letine, navodi se u analizi Ekonomist intelidžens junita istoimenog uglednog britanskog poslovnog časopisa.
Istraživanje pokazuje će, prema sadašnjim trendovima, globalna ekenomija do 2050. zbog posledica zagrejavanja biti slabija za oko tri odsto.
Analitičari smatraju da će zbog rasta temperature globalna ekonomija u 2050. dostići vrednost od 250.000 milijardi dolara, u odnosu na 258.000 milijadi koliko bi vredila kada ne bi bilo nepovoljnih klimatskih uticaja.
Kako se navodi u analizi, najveća opasnost preti Africi, čiji bi BDP do sredine veka mogao pasti za 4,7 odsto.
Bogatstvo je važan faktor. Bogatije zemlje su otpornije na uticaje klimatskih promena, što znači da promene zaista prete rastu zemalja u razvoju koje pokušavaju da uhvate korak sa razvijenim zemljama, navode analitičari.
Među zemljama obuhvaćenim istraživanjem najveći gubitak trebala bi pretrpeti Angola - čak 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, zbog manjka kvalitetne infrastrukture, te geografske izloženosti jakoj suši, eroziji tla i rastu nivoa mora.
Po klimatskoj ugroženosti sledi Nigerija, sa procenjenim padom BDP-a za 5,9 odsto, zatim Egipat, Bangladeš, Venecuela...