Najveći i najambiciozniji projekat Evropske unije, evro, opasno je ugrožen, piše danas londonski Fajnenšel tajms.
List konstatuje da su podjele među evropskim liderima i njihovi neuspeli napori da stabilizuju vrijednost zajedničke evropske valute, nanijeli štetu ugledu Evrope na drugim kontinentima, prenio je Bi-Bi-Si.
Dobra vijest je da se na horizontu pojavio novi lider Unije. Naime, njemački kancelar Angela Merkel je ta koja određuje u kom smjeru će se Unija dalje kretati.
No, loša vijest je, ocjenjuje list, da neki dijelovi njemačke finansijske politike mogu da učine više štete nego koristi, što su na svojoj koži osjetili Irska i Portugal kada se povećala cijena pozajmljivanja novca na međunarodnom tržištu.
Tajms ističe da irski finansijski problemi imaju potpuno drugačije uzroke od grčkih.
Vlada u Dablinu, za razliku od Atine, nije neumjereno pozamljivala novac, već se u ovako teškoj finansijskoj situaciji našla zbog ogromnih gubitaka privatnih banaka koje stranim kreditorima duguju na desetine milijardi evra više nego što mogu da prikupe od neizvesne naplate kredita koje su davale za kupovinu nekretnina.
Banke u evrozoni mogu, međutim, da pozajmljuju neograničene sume novca od Evropske centralne banke, što zgražava Njemačku koja tvrdi da se ta instutucija od bastiona monetarne discipline pretvorila u kliniku za liječenje propalih banaka.
No, ako Irci budu dobro odigrali ovu partiju, Njemačka, Evropska komisija i Evropska centralna banka neće biti ti koji će diktirati uslove finansijske pomoći koju će, ako bude neophodno, dobiti vlasti u Dablinu. Ne treba zaboraviti da su Irci vrlo dobri kartaroši, podsjeća Tajms.
Autor komentara u Dejli telegrafu tvrdi da je Irska suočena sa nezavidnim izborom: da napusti evrozonu ili da, uz visoku cijenu, zadrži evro. Ako odbaci zajedničku evropsku valutu, mučiće muku da svojom devalviranom valutom vraća dugove koji su uglavnom u evrima.
Nevraćanje dugova na vrijeme Irsku bi dovelo u sličan položaj u kojem se svojevremeno našao Island, jer niko više ne bi želio da joj pozajmljuje novac.
Cijena ostanka u evrozoni je vjerovatno trajno odustajanje od onoga što je Irskoj ostalo na planu ekonomskog suvereniteta.
Centralna banka u Frankfurtu, koju sve više finansiraju razljućeni Nijemci, a koja je tajno pomagala posrnule irske banke, sada će morati da u suštini kolonizuje Irsku, što sasvim sigurno nije željeni krajni rezultat viševjekovne borbe za nezavisnost od Britanije, primjećuje Dejli telegraf.
Glas Amerike podsjeća da Dablin ima deficit koji bi mogao da dostigne 30 odsto bruto domaćeg proizvoda Irske. To je deset puta više od gornje granice koju je postavilo 16 zemalja evrozone i više od duga koji je uzrokovao nedavnu krizu u Grčkoj.
Atina je dobila paket pomoći u vrijednosti od 150 milijardi dolara, ali Irska do sada nije tražila pomoć.
Međutim, zajmodavci su zabrinuti da neće dobiti novac nazad, te za zajam Irskoj traže veće kamatne stope. Zajmodavci bi takođe trebalo da povećaju kamatne stope za zajmove drugim članicama evrozone sa znatnim dugom, poput Portugalije i Španije.
Irska vlada zapala je duboko u dug poslije spasavanja banaka, koje su pretrpile velike gubitke zbog problematičnih hipotekarnih zajmova, ističe Glas Amerike.
(Tanjug)
