Akcijski fond Republike Srbije tvrdi da u privatizaciji Luke Beograd nije bilo nelegalnih stvari.
Akcijski fond Republike Srbije saopštio je, povodom tvrdnji iznetih u emisiji televizije B92 o privatizaciji Luke "Beograd", da je prodaja kapitala tog društvenog preduzeća sprovedena u skladu sa važećim zakonima i ocenio da država nije, kako se tvrdi, prikrila aktuelnu vrednost Luke.
U saopštenju Akcijskog fonda, dostravljenom Tanjugu, navedeno je da je postupak preuzimanja akcija Luke "Beograd" sproveden po Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, na Beogradskoj berzi i uz saglasnost i prema pravilniku Komisije za hartije od vrednosti.
U emisiji "B92 - istražuje" iznete su tvrdnje da je država, "prikrivanjem prave vrednosti Luke 'Beograd''', omogućila biznismenima Miroslavu Miškoviću i Milanu Beku "da za nepunih 50 miliona evra dodju u posed 200 hektara atraktivnog zemljišta u priobalju Dunava".
Regujući na te tvrdnje, Akcijski fond je skrenuo pažnju da se ta transakcija ne može dovoditi u kontekst Generalnog urbanističkog plana Beograda i svojinskih odnosa u postupku ostvarivanja prava korišćenja gradskog gradjevinskog zemljišta.
Luka "Beograd", kao akcionarsko društvo, privatizovano je 1997. godine po Zakonu o svojinskoj transformaciji i to besplatnom podelom akcija, tako da je posle toga njena struktura kapitala bila - manjinski akcionari 59,12 odsto akcija, Akcijski fond 30,88 odsto i PIO fond zaposlenih 10 odsto, tako da je država imala ukupno 40,88 odsto udela.
Prema Zakonu o svojinskoj transformaciji i Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine "država nije imala pravni osnov upravljanja nad prenetim akcijama", tako da je poslovna politika Luke "Beograd" bila autonomna, a država u tom periodu nije imala ni dinar prihoda u budžet od dividende.
Prodaja akcija Luke "Beograd" izvršena je u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti, koji je propisao da kupac može uputiti ponudu za preuzimanje akcija bez prethodnog trgovanja na berzi.
Investitor je uputio ponudu za preuzimanje akcija Komisiji za hartije od vrednosti, a ona je 13. septembra 2005. godine odobrila ponudu po ceni od 800 dinara po akciji, što je bilo 60 odsto više od zakonskog minimuma od knjigovodstvene vrednosti od 497 dinara po akciji, prema godišnjem finansijskom izveštaju na dan 31. decembra 2004. godine.
Ostvarena vrednost za 40,88 odsto manjinskog državnog paketa akcija iznosila je oko 1,4 milijardi dinara ili 16,6 miliona evra i to "nije bio kontrolni paket", kako se tvrdi, navodi se u saopštenju.
Akcijski fond je po zakonskoj odredbi, preko brokersko-dilerskog društva, deponovao akcije poslednjeg dana za preuzimanje akcija, 30. septembra 2005. godine u 9:56 sati, a do tog datuma mali akcionari su deponovali 34,12 odsto akcija, što se može videti u Centralnom registru.
Pošto se po zakonu smatra da je ponuda za preuzimanje akcija uspela, ako je preuzeto minimum 25 odsto akcija, u ovom konkretnom slučaju državni paket bi bio doveden u veliki rizik, jer bi kupac u kratkom vremenskom periodu mogao dokapitalizacijom da umanji vrednost i količinu državnog paketa akcija.
U daljem postupku ponude za preuzimanje, prema pravilniku Komisije za hartije od vrednosti, kupac je bio u obavezi da po istoj ceni otkupi i dodatnu količinu od zainteresovanih akcionara, što je i učinio i došao u posed 93,52 akcija, navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)