Iako će SAD nastaviti da podržavaju Ukrajinu koliko god bude potrebno, to ne mora da znači da će iznos vojnog finansiranja ostati isti kao što je bio 2022. i 2023. godine, saopštio je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
"Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu. To je politika SAD. Dokle god bude potrebno. Međutim, to ne znači da ćemo nastaviti da ih podržavamo na istom nivou vojnog finansiranja kao što smo to činili 2022. i 2023", rekao je Miler.
Miler je objasnio da SAD neće nastaviti finansiranje na nivou prethodne dvije godine jer je cilj administracija predsjednika DŽozefa Bajdena da dovede Ukrajinu do tačke kada može sama da obnovi svoju vojno-industrijsku bazu i na taj način pribavi municiju.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je strana pomoć Ukrajini premašila 200 milijardi dolara, a da su svoj doprinos tome dale 54 zemlje.
Prema podacima Ministarstva, strane pristalice Ukrajine zajedno su potrošile više od 203 milijarde dolara na pomoć vladi predsjednika Vladimira Zelenskog.
Za potrebe Kijeva radi više od 500 svemirskih letjelica SAD i NATO. Među njima je 70 vojnih satelita za nadzor, dok su ostali komercijalni sateliti dvostruke upotrebe, navodi se u saopštenju.
Druge zemlje su Kijevu isporučile više od 1.600 jedinica raketne i artiljerijske opreme, preko 200 sistema protivvazdušne odbrane, oko 5.220 tenkova i oklopnih vozila i više od 23.000 dronova, navodi se u saopštenju.
Takođe, prema procjenama ruske vojske, preko 13.500 stranih plaćenika stiglo je u Ukrajinu usred sukoba da se bore za Kijev. Među njima je bilo oko 8.500 Evropljana i preko 2.700 lica iz Sjeverne i Južne Amerike, dok su ostali došli iz Azije i Afrike.
(Agencije)
