Italija je godinama bila lider po broju kamera za mjerenje brzine, a prošlogodišnji prihod od saobraćajnih kazni, 1,7 milijardi evra, dodatno potkrepljuje teoriju da se represivne mjere često koriste za punjenje budžeta.
U iznenađujućem potezu, vlasti u sjevernoitalijanskom regionu Južni Tirol deaktivirale su sve fiksne kamere za merenje brzine vozila. Odluka dolazi kao dio šire reforme italijanskog zakonodavstva, a osnovni razlog su sumnje da se kamere ne koriste isključivo za bezbjednost, već i kao efikasan način za punjenje lokalne kase.
Prema novim propisima Ministarstva saobraćaja, koji će stupiti na snagu 12. juna 2025. godine, fiksne kamere mogu se postavljati samo na putevima koje su izričito odobrile lokalne vlasti. To još nije urađeno u Južnom Tirolu, a dodatni problem je činjenica da mnoge kamere nemaju važeće tehničko odobrenje ili su tehnički neispravne. Rezultat ovoga je trenutna obustava rada svih kamera.
Dok policijski zvaničnici, poput Kristijana Karlija iz lokalnog udruženja, upozoravaju na gubitak važnog sredstva za sprečavanje nesreća, lokalna vlast sada mora da osmisle nove kriterijume za njihovu upotrebu, zasnovane isključivo na saobraćajnoj statistici i podacima o nesrećama.
Italija je godinama bila lider po broju radarskih kamera, a prošlogodišnji prihod od saobraćajnih kazni, 1,7 milijardi evra, dodatno potkrepljuje tezu da se represivne mjere često koriste za punjenje budžeta.
U Milanu je prihod od kazni dostigao 204 miliona evra, u Rimu 145,8 miliona, a čak su i mali gradovi, poput Karodana sa samo 465 stanovnika, zaradili više od 800.000 evra zahvaljujući jednoj kameri. Takvi primjeri izazvali su talas javnog nezadovoljstva. Slučaj zaposlenog u supermarketu koji je naplatio čak 28.000 evra kazni zbog loše obeležene kamere, slučaj koji je podstakao reforme na nacionalnom nivou, piše Autoklub Jutarnji.
(Eupravo zato/Autoklub Jutarnji)
