Glavni grad Južne Osetije u potpunosti je očišćen od gruzijskih jedinica, koje se potiskuju ka administrativnoj granici, kaže Vladimir Ivanov.
Glavni grad Južne Osetije u potpunosti je očišćen od gruzijskih jedinica, koje se potiskuju ka administrativnoj granici otcepljene autonomne oblasti sa Gruzijom, izajvio je pomoćnik komandanta Mešovitih snaga za podršku mira u Južnoj Osetiji Vladimir Ivanov.
"Ćinvali su u potpunosti uzeli pod kontrolu ruski mirovnjaci i jedinice 58. armije, sve gruzijske formacije su se povuke i sada ide njihovo potiskivanje od južne periferije prema administrativnoj granici Južne Osetije", rekao je on.
Ivanov je, takođe, rekao da se već nekoliko sati sa gruzijske strane ne puca na grad, što je rezultat neutralisanja pozicije gruzijske artiljerije na brdima u blizini Ćinvalija sa kojih je pucano, preneo je Itar-Tas s.
Istvremeno, ruska državna agencija prenela je izjavu gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija američkom Si-En-Enu da je gruzijska vojska napustila Ćinvali "ispunivši svoj zadatak".
Da od pravog primirja nema ništa potvrđuje informacija da su ruske bombe večeras pale u blizini piste međunarodnog civilnog aerodroma u Tbilisiju, a cilj vazdušnog napada bila je fabrika za izgradnju vojnih aviona, kao i vojni aerodrom, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Gruzije.
Kako prenosi Rojters, bombe su pale oko 200 metara dalje od piste međunarodnog aerodroma u Tbilisiju.
Vojni aerodrom, kako je navedeno, bombardovan je nekoliko sati nakon što je Gruzija objavila da je započela povlačenje svojih vojnih snaga iz Ćinvalija, glavnog grada Južne Osetije.
Rojters je javio da su članovi njihove ekipe čuli 15 eksplozija koje su ođeknule Ćinvalijem, nakon što je Gruzija zvanično saopštila da je prekinula vojne aktivnosti.
Gruzijaki zvaničnici su dali kontroverzne informacije o tome da li je Gruzija povukla u potpunosti svoje snage iz Južne Osetije ili ih je povukla samo na njihove prethodne pozicije.
Od mira nema ništa ni na moru. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su brodovi ruske mornarice potopili gruzijski brod s raketnim lanserima nakon okršaja na moru, javljaju ruske novinske agencije.
Gruzijski brodovi dva puta su pokušali da napadnu ruske brodove koji su "uzvratili vatru", a jedan od gruzijskih brodova koji su počeli napad je potonuo.
U izveštajima agencija se ne navodi koji su brodovi učestvovali u okršaju niti gde se okršaj dogodio.
Ranije danas ruska mornarica je saopštila da su njeni brodovi za koje je prvobitno rečeno da su blizu gruzijskih voda uplovili u Novorosisk, rusku luku na severu Crnog mora.
U sukobima u Južnoj Osetiji za tri dana poginulo je više od 2.000 osoba, a više od 30.000 je izbeglo. Prema informacijama iz Rusije, izvršeni su najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je da je Gruzija počinila genocid. Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili tvrdi da Rusija želi da osvoji Gruziju kako bi osigurala "energetske puteve".
Portparolka nepriznatih snaga Južne Osetije Irina Gaglojeva je rekla da u Ćinvaliju "više nema šta da se sruši - ceo grad je ruiniran". Prema njenim rečima, civilno stanovništvo koje je ostalo u gradu krije se i dalje po skloništima i podrumima u "užasnom moralnom i fizičkom stanju", bez hrane, vode i struje.
Prema izjavama očevidaca, na ulicama grada nalaze se leševi poginulih i, iako u zapaljenom gradu više nema "nijednog groba", južnoosetijska vojska priprema se da sahrani poginule vojnike. Pod ruševinama gradske bolnice ostaje više od 150 ranjenih, a njihova evakuacija, zasad, je nemoguća, saopštila je služba vlade Južne Osetije za informisanje.
Ranjene u sukobima prevoze mirovnjaci oklopnim vozilima do naselja Džava, najbezbednije mesto u Južnoj Osetiji, a odatle u rusku republiku Severnu Osetiju, gde se nalazi mobilna bolnica ruskog Ministarstva za vanredne situacije.
"Forme u kojoj su se odvijale akcije gruzijske strane, drugačije osim genocidom ne mogu se nazvati, jer su dobile masovni karakter, bile su usmereni protiv određenih ljudi - civilnog stanovništva, mirovnjaka koji su ispunjavali svoju funkciju održavanja mira u tom regionu", rekao je Dmitrij Medvedev na susretu sa predsednikok Istražnog komiteta Glavnog tužilaštva Aleksandrom Bastrikinom.
"Prema informacijama koje dobijamo, bili su izvršeni najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali", rekao je Medvedev, dodajući da će "operacija prinude Gruzije na mir biti nastavljena, a vinovnici kažnjeni".
Medvedev je od Bastrikina tražio da preduzme sve što je potrebno da se dokumentuju dokazi za zločine počinjene u Južnoj Osetiji i da se formira baza podataka neophodna za krivično gonjenje onih koji su ih počinili.
Posle susreta sa ruskim predsednikom, predstavnik Glavnog tužilaštva je otputovao za Severnu Osetiju, autonomnu republiku u sastavu Rusije, u potragu za dokazima o zločinima gruzijske vojske.
Iz Ćinvalija je evakuisana jedna grupa od 50 osoba, a prema izjavi predsednika južnoosetijske vlade Jurija Morozova, planira se da u ponedeljak na teritoriju Severne Osetije bude upućena grupa od 2.000 izbeglica i do 1.000 ranjenih.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ukazao je američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs na, kako je istakao, "mnoge ratne zločine gruzijskih jedinica protiv civilnog stanovništva Južne Osetije, koji su doveli do velike humanitarne katastrofe".
Kako je saopštilo rusko Ministarstvo inostranih poslova, Lavrov je, u razgovoru održanom na inicijativu Rajsove, naglasio da je neophodno hitno povlačenje gruzijske vojske iz autonomne oblasti otcepljene 1992. od Gruzije, na pozicije iz sporazuma strana, kao i potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta o neprimenjivanju sile.
Lavrov je rekao da "u uslovima zadržane direktne pretnje po život ruskih državljana u Južnoj Osetiji, ruske mirovne snage, u skladu sa postojećim međunarodnim sporazumima, nastavlja operaciju prinude gruzijske strane na mir", navodi se u saopštenju.
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izjavio je da Rusija želi da "osvoji Gruziju kako bi osigurala energetske puteve iz centralne Azije i kako bi se rešila demokratskog režima" u regionu. "Oni žele celu Gruziju", rekao je Sakašvili u intervjuu za nemački dnevnik "Rajn-Cajtung".
Sakašvili je naglasio da je "Rusima potrebna kontrola nad transportom energenata iz centralne Azije i Kaspijskog mora". Oni (Rusi), žele da nas se reše, žele promenu režima jer ne žele demokratske promene, dodao je Sakašvili.
Predsednik Gruzije je rekao da je razgovarao sa američkim predsednikom Džordžom Bušom koji mu je dao "punu podršku". "U ovom slučaju se ne radi samo o Gruziji, već se ovaj napad na neki način može shvatiti i kao agresija na SAD", istakao je Sakašvili u interjuu za nemački dnevnik.
Gruzija gradi gasovod koji će povezivati Azerbejdžan i Tursku sto ugrožava ruski monopol na energetske sirovine - tvrde u Tbilisiju.
(www.mtsmondo.com/agencije)