"Zašto sam ubio Jicaka Rabina"

Jevrejski ultranacionalista Jigal Amir, osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva izraelskog premijera Jicaka Rabina, izjavio je da se šansa za atentat ukazala i prije kobnog dana 4. novembra 1995, naglasivši da je na zločin bio podstaknut upozorenjima vojnih eskperata, uključujući i bivšeg premijera Arijela Šarona.

U intervjuu za izraelski TV Kanal 10, Amir je rekao da je bio na jednom vjenčanju, kome je prisustvovao Rabin i da je tada shvatio da ga štiti samo jedan tjelohranitelj: "Da sam bio u prilici da se rukujem s njim, mogao sam ga lako upucati, da sam htio. Bio sam unutra s pištoljem. Vidio sam da je to tako lako i rekao sam sebi da ću za nekoliko godina žaliti što ga nisam ubio."

Rabin je ubijen s tri metka u leđa u Tel Avivu, posle mitinga za mir, na glavnom gradskom trgu koji sada nosi njegovo ime.

Na pitanje šta je uticalo na odluku da počini zločin, Amir je odgovorio: "Svi oni koji se razumiju u armiju" i naveo bivšeg premijera, nekadašnjeg generala, Šarona, bivšeg šefa armije i ministra Rafaela Ejtana i ultradesničara ministra Rehavama Zeevija, koga su prije sedam godina ubili palestinski ekstremisti. "Svi vojni stručnjaci su rekli da je sporazum iz Osla katastrofa," rekao je Amir, misleći na privremeni mirovni sporazum iz 1993. godine između Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).

O sporazumu se pregovoralo tajno u norveškoj prestonici, po čemu je dobio ime, a potpisali su ga Rabin i palestinski lider Jaser Arafat u Beloj kući septembra 1993. godine . Za to su sledeće godine dobili Nobelovu nagradu za mir, koju su podokelili sa sadašnjim predsednikom Izraela Šimonom Peresom, koji je tada bio šef diplomatije i jedan od glavnih arhitekata dogovora. Na osnovu sporazuma stvorena je Palestinska uprava i palestinska područja, najpre pojas Gaze i Jerihon na Zapadnoj obali dobili su autonomiju, a Arafat se vratio iz izgnanstva.

Izraelska zatvorska služba je bila šokirana kada je čula intervjue na dva glavna komericijalna TV kanala, data navodno preko telefona iz zatvora. Za intervjuu Amir nikada nije dobio dozvolu. Zbog toga mu je ukinuta privilegija da telefonira do daljnjeg.

Činjenica da je Amir bio u stanju da da intevjuu bez znanja zatvorske službe je dokaz da se njegovi telefonski razgovori ne nadgledaju, kao što je to ranije bio slučaj, ističu izraelski mediji. Međutim, po nekim drugim izveštajima, novinar je došao u zatvor, navodno s dozvolom suda da ga intervjuiše i snimio razgovor bez znanja ubice.

I Amirov brat Hagai osuđen je na zatvorsku kaznu zbog kovanja zavere za ubistvo Rabina. Njemu je, takođe, ukinuta dozvola da telefonira i osuđen je na dodatnu godinu nakon zato što je rekao čuvarima:

"Mogao bi da dignem premijera u vazduh jednim telefonskim pozivom".Ubistvo Rabina uticalo je na događaje na Bliskom istoku više nego što se očekivalo i mirovni sporazum s Palestincima do danas nije potpisan. U septembru 2000. godine izbio je drugi palestinski ustanak, intifada i izraelska vojska je tada ponovo ušla na područja koja su već imala autonomiju. Prošlo je sedam godina dok mirovni proces nije obnovljen, novembra 2007, ali bez opipljivih rezultata.

U svakom slučaju ubistvo Rabina je najveća trauma u istoriji Izraela. Dogodilo se u jeku napetosti između takozvanih jastrebova i golubova u izraelskoj politici, pristalica čvrste ruke u odnosu prema Palestincima i zagovornika bolnih ustupaka za mir.
(Tanjug)