U 91. godini danas je posle duge i teške bolesti preminuo poslednji komunista na čelu Poljske, Vojćeh Jaruzelski.
General Jaruzelski jedna je od najkontroverznijih ličnosti poratne istorije Poljske, što su ilustrovale i redovne demonstracije njegovih pristalica i protivnika ispred njegove kuće u Varšavi u noćima između 12. i 13. decembra, u vreme kada je Jaruzelski uveo vanredno
stanje.
"Ako sam nekom nesto skrivio, svesno ili nehotice, izvinjavam se", više puta je posle pada komunizima tražio oproštaj od Poljaka, ali, kao i većina Poljaka u anketama, tvrdio je do kraja da je njegova odluka da 1981. godine uguši radnička i građanska prava Poljaka bila ispravna, kako to tenkovima ne bi učinio Sovjetski Savez.
"Naša domovina našla se pred ambisom", obznanio je Jaruzelski 1981. godine Poljacima da u zemlji uvodi vanredno stanje, da su tenkovi na ulicama, a još tokom noći počela su hapšenja hiljada aktivista nezavisnih sindikata Solidarnost.
Za 586 dana, do 22. jula 1983. godine, koliko su Poljaci živeli u strahu vanrednog stanja, u sukobima sa vojskom i policijom poginulo je više od 100 ljudi, internirano je preko 3.000, a uhapšeno preko 10.000.
"Znajući raspoloženje i temperament Poljaka, to ne bi bilo vanredno stanje, već rat. (Poljska) Armija bi se suprotstavila Rusima, a ja bih prvi dobio metak u čelo", kazao je Jaruzelski.
Sada će mu suditi samo istorija, jedan je od prvih naslova nekrologa generalu u poljskim medijima.
Jaruzelski se našao na optuženickoj klupi za više zločina komunizma, a glavno suđenje, za uvođenje vanrednog stanja, prekinuto je zbog izuzetno lošeg zdravlja generala koji je poslednjih godina bolovao od raka.
Uz neosporno lično poštenje, u sudbini generala Jaruzelskog tragično se prelama i sudbina same Poljske.
Kao dete odvučen je sa porodicom u Sibir, borio se u Drugom svetskom ratu, stao 2008. godine pred sud za veleizdaju, tražio oproštaj od Čeha za to što je poslao i poljske vojnike u "bratsku pomoć" sovjetskoj okupaciji Čehoslovačke, aktivno pomogao da se preko Okruglog stola sa opozicijom dođe do prvih slobodnih izbora 4. juna 1989. godine.
"Ne branim Jaruzelskog i druge koji su uveli vanredno stanje, jer sam
smrtni neprijatelj komunista. Ali da su generali živeli u druga vremena, bili bi veliki ljudi", rekao je povodom tog suđenja legendarni vođa otpora Poljaka totalitarnom sistemu, koji je Jaruzelski gušio, Leh Valensa.
"Da nije bilo generala Jaruzelskog, ne bi danas bilo slobodne Poljske, ne bi bilo demokratskih promena", kazao je Valensa aludirajući, na konstruktivnu ulogu koju je Jaruzelski odigrao u Okruglom stolu 1988. godine i mirnoj predaji vlasti opoziciji.
Vojćeh Jaruzelski rođen 6. jula 1923. godine u Kurovu. Završio je sovjetske oficirske škole i 1956. godine imenovan za najmlađeg generala u Poljskoj.
Bio je redom od 1968. godine ministar odbrane, 1981. godine stao je na čelo vlade i izabrana za generalnog sekretara Centralnog komiteta poljskih komunista.
Poslednju funkciju, predsednika već slobodne, demokratske Poljske, obavljao je kratko 1989. do kraja 1990. godine, nakon čega se povukao iz političkog života.