Više od tri miliona Nemaca jedva spaja kraj s krajem iako rade, a sve veći broj ljudi je prisiljen da štedi na grejanu i hrani, pišu nemački mediji.
U subotnjem broju "Sarbruker cajtunga" (Saarbrücker Zeitung), prenosi Dojče vele (Deutshe Welle), objavljeni su podaci Federalnog biroa za statistiku za 2013. godinu koji pokazuju da je broj ljudi koji rade samo da bi preživeli od 2008. godine porastao sa 2,5 na 3,1 milion.
Podaci, temeljeni na standardnim anketama o potrošnji u domaćinstvu, otkrivaju da ljudi koji su primorani da rade za niske nadnice štede na hrani i grejanju.
Prema analizi statističara, oko 538.000 radnika je zbog nedovoljnih plata moglo da si priušti put obrok tek svakog drugog dana, da njih 417.000 nije moglo da si obezbedi odgovarajuće grejanje a gotovo 380.000 ljudi nije moglo da na vreme plaća stanarinu.
Oko sedam miliona Nemaca i doseljenika radi na takozvanim "mini" ili "prekarnim" poslovima (privremeni i povremeni ili sezonski rad, rad bez predvidljivsti i sigurnosti trajanja). Hrvatska je usvojila deo nemačkih smernica (Hartz reforme) koje podrazumevaju rad bez zasnivanja (stalnog) radnog odnosa, piše Index.hr. Ova praksa je odbačena u Velikoj Britaniji nakon što su mediji model nazvali "slugeranjskim i sužanjskim", a sudovi vladine programe "pomoći" i rad bez osnovnih prava iz radnog ugovora proglasili neustavnim. Srbija je vrata ovakvom radu otvorila poslednjim izmenama Zakona o radu 2014. godine
Svaki drugi nemački radnik koji prioma najniđu platu, a njih je oko 1,5 miliona građana, ne ide na jednodeljni odmor vak kruga svog doma. a 600.000 ljudi je odustalo od toga da kupe automobil jer jednostavno ne mogu da za to uštede novac.
"Broj radnika koji zarađuju minimalno više nego što je državna naknada za nezaposlene (Hartz IV) je alarmantno visok," kaže predsednica društvenog udruženja VdK (VdK Sozialverband) Ulrike Mašer.
U istraživanju, kao prihod domaćnistva ispod granice siromaštva računao se prihod osobe koja kući donosi platu, uključujući i socijalni dodatak za stanovanje ili dečji dodatak, a sve ukupno je to manje od 60 odsto "prosečne" plate (ne statističke sredine, već medijane plata).
U 2013. to je bio mesečni prihod od 979 evra po jednom članu.
Nemačka je, u međuvremenu, donela propis o minimalnoj satnici (dosad ga nije imala) i ona je od 1. januara ove godine 8,5 evra. To bi značilo da bi radnik sa prosečnih nemačkih 35,6 sati nedeljno, ove godine minimalno trebalo da zaradi negde oko 1365 evra mesečno.