Ovogodišnji juli u Švedskoj bio je najtopliji u poslednjih 250 godina, a suše i neuobičajeno visoke temperature najteže su pogodile laponske stočare.
Intenzivni toplotni talasi postali su usled klimatskih promena sve češći širom sveta, upozorili su naučnici.
Rekordno visoke temperature u poslednjih nekoliko sedmica zabeležene su na celoj severnoj hemisferi, od Norveške do Japana.
U Grčkoj, u kojoj je ogroman šumski požar prošle sedmice odneo 88 ljudskih života, sparna i vruća leta postala su uobičajena, ali toplotni talas koji je nedavno zahvatio severnu Evropu zasad se smatra izuzetkom.
Britanija postala savana, a tek slijedi pakao! FOTO
Svetska meteorološka organizacija (WMO) predviđa da će temperature i dalje obarati prosečne letnje vrednosti od Irske preko Skandinavije do baltičkih zemalja sve do prvog dela avgusta, preneo je Index.hr.
Švedskoj je vatra "progutala" oko 20.000 hektara polja i šuma, a materijalna šteta procenjena je na više od 60 miliona evra.
U središnjem delu zemlje i na zapadu u jednom su trenutku bila aktivna 44 požara zbog kojih je stanovništvo bilo prisiljeno na evakuaciju.
Toplotni talas bez presedana ovog je leta zahvatio i Japan.
Zbog velikih vrućina u Japanu je umrlo više desetina stanovnika, a na drugom kraju sveta, u Kaliforniji zabeležena je rekordno visoka temperatura - čak 48,9 Celzijevih stepeni u Chinou.
"Obično toplotni talas zahvati deo planete, ali ove godine se užarila cela severna hemisfera, a to je izuzetno neobično", rekao je Anders Leverman, profesor na Institutu za istraživanje klimatskih promena u Postdamu.
Izuzetno visoke temperature u poslednjih nekoliko sedmica poklapaju se s očekivanjima naučnika i posledica su, kako kažu, klimatskih promena prouzrokovanih globalnim zagrevanjem.
"Proključalo" Baltičko more, leglo zaraze!
S obzirom na to da su u poslednje tri godine zabeležene najviše temperature otkad postoji merenje na Zemlji "s razlogom možemo postaviti pitanje: hoće li takve vremenske prilike biti sve učestalije ako ne smanjimo emisiju ugljen dioksida", rekla je Leverman te dodaje da je odgovor na to pitanje potvrdan.
Naučnici koji sarađuju u sklopu projekta World Weather Attribution (WWA), inicijative koja se bavi ekstremnim vremenskim uslovima neposredno nakon što se dogode, u petak su na sastanku ocenili kako je upravo zbog klimatskih promena bilo dvaput izglednije da će sever Evrope zahvatiti ovako ekstreman toplotni talas.
Istovremeno, upozoravaju na to da se rezultati uzmu sa rezervom jer je reč o preliminarnoj analizi objavljenoj pre završetka toplotnog talasa.
Međuvladin panel o klimatskim promenama, UN panel stručnjaka, još 2012. je u izveštaju upozorio da njihovi modeli upućuju na sve češće i intenzivnije epizode ekstremnih vremenskih uslova u predstojećim decenijama.
Čak i kad bi svet uspeo da ograniči globalno povećanje prosečne temperature na dva Celzijusova stepena iznad nivoa pre industrijske revolucije, u skladu s Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. koji je potpisalo 195 zemalja, naučnici nagoveštavaju još opasnije toplotne talase, suše, poplave i uragane.
Zbog čega je "poludelo vreme"?
Oni upozoravaju i da to nije sve - oni će se događati na još širim geografskim područjima.
Toplotni talasi kakve smo prvi put zabeležili 2003., a od tada su rezultirali smrću oko 70.000 ljudi u Evropi, nakon 2050. ili 2060. mogli bi postati uobičajeni, a uz topliji i zagrejaniji vazduh i suše, požari bi mogli postati sve češća pojava.
Prema podacima Evropske komisije 2017. godina bila je jedna od najtežih kada su u pitanju šumski požari u Evropi.
U Portugaliji, Španiji i Italiji tada je izgorelo čak 800.000 hektara šuma.
I još jedna zabrinjavajuća informacija u izveštaju Komisije: Područja podložna požarima u zemljama južne Evrope tokom 21.veka mogla bi se povećati za 50 do 100 posto, zavisno od toga kolikom se brzinom naša planeta bude zagrevala, naveo je Index.hr.
