Najveći i najluksuzniji putnički brod, apsolutna senzacija 1912. godine, potonuo je zbog greške kormilara, tvrdi unuka jednog od članova posade.
Čuveni brod Titanik nije potonuo zbog prebrzog kretanja već greške kormilara, a zatim i pogrešne odluke kapetana da se plovidba poslije sudara nastavi, tvrdi lejdi Luiz Paten, unuka jednog od članova posade.
Oduvijek se mislilo da je Titanik potonuo zbog toga što je plovio prebrzo i da je posada uočila santu leda u koju je brod udario kada je već bilo prekasno.
Jedna nova knjiga, međutim, otkriva da je za potonuće najluksuznijeg i najvećeg putničkog broda s početka 20. veka, u kome je stradalo više od 1.500 ljudi, odgovoran kormilar koji se uspaničio i skrenuo brod u pogrešnom pravcu, prenosi RTS.
U knjizi "Good as Gold" (Zlata vredan) piše da je brod imao tehničke mogućnosti i dovoljno vremena da izbegne katastrofu.
Kada je uočio santu leda, prvi kapetan broda Vilijem Mardok naredio je da se skrene udesno, ali je kormilar Robert Hičins pogrešno shvatio njegovu naredbu i okrenuo brod na drugu stranu.
Kobna greška je odmah ispravljena, ali je na žalost bilo prekasno jer je brod već udario u santu.
Potom je donijeta katastrofalna odluka. Naime, putnici i posada bi se vjerovatno spasli da je brod stao, ali je odlučeno da se put nastavi čime je voda još brže nadirala kroz pukotinu.
Najbliži brod bio je udaljen četiri sata. Da se brod nije kretao, vjerovatno bi izdržao toliko na površini i ljudi bi bili spaseni, navodi autorka knjige lejdi Luiz Paten, unuka drugog oficira na Titaniku, Čarlsa Lajtolera, koji je preživio katastrofu i zataškao istinu jer se plašio da će vlasnici broda bankrotirati, a njegove kolege ostati bez posla.
Lajtolerova unuka je, međutim, odlučila da nakon gotovo sto godina napiše knjigu i otkrije prave razloge jedne od najvećih svjetskih katastrofa.
U izjavi za londonski Telegraf ispričala je da je pravu istinu o tragediji Titanika čula od svoje bake kada je imala 16 godina, ali da je ona čuvana u tajnosti kako ne bi naudila reputaciji ratnog heroja - njenog dede.
„Moja majka je insistirala da priča ostane u tajnosti, međutim, 40 godina kasnije, kada su ona i baka već odavno umrle, shvatila sam da sam jedina osoba koja zna šta se zaista dogodilo u noći 14. aprila 1912. godine kada je Titanik potonuo", objasnila je lejdi Paten.
(MONDO)
