Bivši turski premijer Ahmet Davutoglu osnovao je "Stranku za budućnost", koja bi bi vladajuću Stranku pravde i razvoja (AKP) mogla da košta mnogo glasova.
Već 18 godina predsednik Redžep Tajip Erdogan kroji politiku Turske, međutim u poslednje vreme njegov režim se suočava sa problemima - ekonomska kriza, ojačana opozicija i poraz na komunalnim izborima krajem marta, izazvali su trzavice u vrhu vladajuće AKP, piše Dojče vele i dodaje da je Davutoglu u septembru napustio AKP.
On je u četvrtak zvanično osnovao novu stranku tako što je Ministarstvu unutrašnjih poslova predao zahtev za osnivanje "Gelecek Partisi" - Stranke za budućnost.
Erdogan i Davutoglu su dugo vremena bili bliski saradnici, a od početka velikog uspona AKP 2002. godine Davutoglu je stajao čvrsto na strani turskog predsednika - kao savetnik, ministar spoljnih poslova, premijer i čak predsednik AKP, ali 2016. godine je svom političkom ocu postao previše svojeglav i Erdogan ga je povukao sa obe funkcije. Kako se navodi, osnivanjem Stranke za budućnost bivši premijer se sveti, a njegova stranka bi mogla da preotme vladajućoj AKP važne glasove iz konzervativnog tabora.
Turski mediji prenose i da još jeedan moćan bivši saradnik predstavlja pretnju za Erdogana - bivši ministar privrede, jedan od osnivača AKP, Ali Babadžan, mogao bi da osnuje novu stranku.
Bivši ministar spoljnih poslova Turske, Jašar Jakiš, za DWe kaže da bi osnivanje tih novih partija moglo da nanese veliku štetu Erdoganovoj stranci.
"I Babadžan i Davutoglu će sakupiti glasove pristalica AKP. Babadžan je uz to na dobrom glasu u međunarodnom finansijskom svetu. Njegova ekonomska stručnost će mu pomoći da dobije glasove i od biračkog tela opozicionih stranaka ĆP (Republikanska narodna partija), MHP (Partija nacionalnog pokreta) i "Iyi Parti? (Dobra stranka).? Davutoglu je opet dobra opcija za konzervativne birače", smatra Jakiš. Politikolog Baškin Oran sa Univerziteta u Ankari smatra da počinje raspad AKP. "Osamnaestogodišnja vladavina se privodi kraju. I Babadžan i Davutoglu će preoteti glasove AKP. Njihov glavni cilj je da Erdoganu podmetnu nogu", smatra Oran.
Ipak, u Turskoj Davutogluu zameraju da je predugo ćutao i da je takođe odgovoran za eroziju turske demokratije, a sličnih kritika ima i na račun Babadžana. "Moglo bi se reći da Babadžan ima bolje šanse protiv AKP od Davutoglua. Birači se sećaju da je Davutoglu bio premijer. To je veliki hendikep", smatra Jakiš.
Erdogan je više puta napao Davutoglua da je izdajnik i pretio da će zbog toga odgovarati.
Bivši saradnici su AKP-insajderi i veoma dobro poznaju Erdoganov sistem, međutim Erdogan je nagovestio da u šaci ima kompromitujuće informacije o njegovim izazivačima - i Babadžana i Davutoglua je optužio da su prevarili državnu banku Halkbank kada su joj naložili da odobri kredit od 65 miliona evra istanbulskom Šehir univerzitetu koji nije vraćen.
Prljava borba je počela i pre nego što su dve nove stranke uopšte počele sa radom, a prema rečima Orana, optužbe će se nastaviti svom silinom.
"Nakon što je Erdogan otvorio poglavlje 'Halkbank', otvoriće i mnoga druga. Na taj način bi mogli da isplivaju i detalji o ulozi islamskog propovednika Fetulaha Gulena", kaže on. Davutogluovo osnivanje stranke je simbol erozije u vrhu AKP - poslednjih meseci stranku je napustilo blizu milion članova, među njima i važni funkcioneri koji već neko vreme neuobičajeno kritički govore o vođstvu AKP. Dodaje se da da bi do predsedničkih izbora 18. juna 2023. osipanje stranke moglo da se nastavi, a stručnjaci polaze od toga da će Erdogan posegnuti za proverenom taktikom - prevremenih izbora koji bi trebalo da spreče trend slabljenja stranke.
