Tačno pre 31 godinu, u noći između 25. i 26. aprila 1986. godine, u atomskoj elektrani Černobilj nedaleko od varošice Pripjat, na severu Ukrajine, uz granicu s Belorusijom, dogodila se najveća nuklearna katastrofa koju čovečanstvo pamti.
Jedan od reaktora elektrane "Vladimir Iljič Lenjin" - kako se zvanično zvala černobiljska nuklearna elektrana, eksplodirao je 26. aprila u 1.24 posle ponoći, po lokalnom vremenu.
Od posledica prvog udara stradalo je tridesetak ljudi, a s ozračene teritorije evakuisano je 100.000 ljudi.
Iz ozračenog regiona u u narednom periodu evakuisano je još 230.000. Radioaktivni oblak je prekrio znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama. Povišena radijacija bila je zabeležena i na tlu zemalja bivše Jugoslavije.
Kako je to izgledalo u Černobilju kada su ljudi iz tog mesta bežali, a reporteri morali da budu na licu mesta po zadatku, pročitajte OVDE.
Radioaktivnoj prašini bili su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila čak i istočni deo SAD.
POGLEDAJTE KAKO DANAS IZGLEDA PRIPJAT:
Britanci tvrde da su teritorije zemalja Zapadne Evrope zagađene mnogo više nego što se smatra i da je više od polovine černobiljskih radioaktivnih čestica palo na teritoriju van Ukrajine, Belorusije i Rusije.
Prema ukrajinskim izvorima, skoro 10 odsto teritorije bilo je direktno izloženo radijaciji, a u Ukrajini ima oko 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od posledica katastrofe, među kojima je više od pola miliona dece.
Belorusija navodi da je posle havarije, radioaktivnom zagađenju bila izložena četvrtina beloruske teritorije, na kojoj je živela petina stanovništva, i da je procenjena šteta za tu zemlju 235 milijardi dolara.
U Rusiji je u zoni radioaktivne zagađenosti u 14 regiona još 4.343 naselja, u kojima živi približno 1,4 miliona stanovnika. Najviše je stradala Brjanska oblast na granici sa Ukrajinom, a raseljena su 194 naselja u kojima je živelo 78.000 ljudi.
Prema podacima organizacije za zaštitu prirodne sredine "Grinpis", od posledica je umrlo oko 200.000 ljudi, a pretpostavlja se da će u perspektivi širom sveta biti još oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja u vezi s radijacijom iz Černobilja.
Na društvenim mrežama mogu se videti poražavajući snimci "černobiljske dece" koja boluju od leukemije i drugih kancerogenih bolesti koja su direktna posledica havarije u Černobilju.
UZNEMIRUJUĆE:
Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi.
Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je "grad duhova", koji povremeno posećuju samo avanturistički opredeljni turisti. U zaštićenu zonu danas se može ući samo sa posebnom dozvolom i odgovarajućom opremom.
U Pripjatu je u januaru 1986. godine živelo 49.400 ljudi.
POGLEDAJTE JOŠ FOTOGRAFIJA:
Nuklearna katastrofa u Černobilju označena je sedmim - najvišim stepenom nuklearne opasnosti, koji je zvanično vezan još samo uz nukleraku Fukušima, u Japanu, koju su 11. marta 2011. pogodili najpre zemljotres i ubrzo 14 metara visok razorni morski talas.
Pri svemu tome, tragedija u Černobilju ostala je "državna tajna" punih pet dana posle havarije i tek, pošto je u svetu naveliko "brujalo" o katastrofi, poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov priznao je da se dogodila stravična nesreća.
Stepen radijacije je i dalje iznad granica normale, čak 35 puta veći od radijacije dozvoljene u SAD.