Svi znamo da nije lepo lagati, ali čak i ako zanemarite elementarnu pristojnost, ostaje dovoljno dobrih razloga da uvek govorite istinu. Evo šta kaže nauka.
Laganje je opasno po zdravlje, i to bez obzira da li se iza njega krije dobra ili loša namera, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje.
Većina ljudi povremeno pribegava takozvanim belim ili bezopasnim lažima, da bi izbegli neke neprijatne situacije ili da ne bi povredili ljude koje vole.
Ali, ispostavilo se da koji god da se razlog krije iza toga, laganje gotovo uvek škodi fizičkom i mentalnom zdravlju osobe koja mu pribegava.
Studija naučnika sa Univerziteta u San Dijegu potvrđuje zaključak istraživanja iz 2012 – da nas iskrenost čini srećnijim.
U novom istraživanju, proučavan je uticaj belih laži na naš svakodnevni život.
U prvom delu studije, analizirano je kada ljudi pribegavaju bezazlenim lažima, a u obzir je uzet i nivo saosećajnosti koji osećaju prema osobi koju lažu.
Utvrđeno je da naklonost i viši stepen saosećajnosti sa tom osobom povećava verovatnoću da ćemo je slagati iz dobre namere.
"Efekat saosećajnosti na verovatnoću da će neko izreći bezazlenu laž delimično je određen našom željom da sebe poštedimo neprijatnosti i emotivne povređenosti do koje bi moglo da dođe ukoliko bismo rekli istinu", navodi se u studiji.
U drugom delu istraživanja, naučnici su se pozabavili pitanjem na koji tačno način saosećanje izaziva te bele laži, prenosi "Dejli mejl".
Naučnici su posmatrali razlike u tome kako različiti ljudi izražavaju svoju naklonost prema nekome.
Ispostavilo se da ponekad iza belih laži stoji želja da sebe poštedimo neprijatnosti do koje bi moglo doći ukoliko bismo rekli istinu. Ali, iako se iza ovakvih laži krije želja da ne remetimo svoju sreću, ispostavilo se da je efekat potpuno suprotan.
Studija naučnika sa Univerziteta Notr Dam, objavljena 2012. ispitivala je kako laganje utiče na mentalno zdravlje. Ispostavilo se da su ljudi koji su iskreni prema onima do kojih im je stalo generalno srećniji u životu.
Psiholozi su posmatrali 110 ljudi starosti od 18 do 71 godine, tokom perioda od 10 nedelja.
Polovini ispitanika rečeno je da ne lažu nikoga ni o čemu, bez obzira na okolnosti, tokom 10 nedelja, dok druga polovina ispitanika nije dobila nikakve posebne instrukcije, i oni su bili „kontrolna“ grupa.
Po isteku tih 10 nedelja, ispostavilo se da su ispitanici iz grupe koja nije lagala bili boljeg fizičkog i mentalnog zdravlja od onih iz kontrolne grupe. Osim toga, oni su izjavili i da su se njihovi odnosi sa ljudima do kojih im je stalo, članovima porodice ili prijateljima, značajno popravili tokom ta dva i po meseca.
Iako vam se čini da nije moguće živeti tako da budemo potpuno iskreni u svakoj situaciji, psiholozi savetuju da barem pokušate. Možda vremenom shvatite da i nije toliko teško...