Kraj glasanja u Turskoj: Žena "ruši" Erdogana!?

Autor:

U Turskoj se danas prvi put istovremeno održavaju vanredni predsednički i parlamentarni izbori, nakon što se 16. jula prošle godine narod na referendumu izjasnio o uvođenju predsedničkog sistema vođenja države.

U Turskoj su u 17 sati po lokalnom vremenu (16 po srednjeevropskom) zatvorena biračka mesta na vanrednim parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Kako navodi Rojters, u Turskoj ne postoje izlazne ankete i prvi preliminarni rezultati očekuju su u ranim večernjim satima.

Oko 181.000 glasačkih mesta u Turskoj otvoreno je u 8.00, po lokalnom vremenu.

Ovo su prvi izbori održani u vanrednom stanju, uvedenom u toj zemlji nakon pokušaja državnog udara, u julu 2016.

Favorit za predsednika je aktuelni šef turske države Redžep Tajip Erdogan, koji je bezmalo 16 godina pobeđivao na svim izborima na kojima je učestvovao.

Poznavaoci prilika tvrde da je politički jaz u Turskoj danas veći nego ikada pre, a ako Erdogan pobedi na predsedničkim izborima, veruje se da će to biti vrhunac njegove političke karijere.

Glasao Erdogan, najavio "demokratsku revoluciju"

Ukoliko, međutim, Erdogan ne pobedi na izborima za predsednika u prvom krugu i bude primoran da ide u drugi krug, to bi moglo da ostavi veliku mrlju u njegovoj uspešnoj karijeri, smatraju analitičari.

U dugoj političkoj karijeri Erdogan je pretrpeo ogromnu transformaciju, od 2004, kada ga je belgijski Juropijen vojs proglasio "Evropljaninom godine", on se pretvorio u svoju suštu suprotnost, a njegovi kritičari i pre svega opozicija upozoravaju na njegovu autoritarnost.

Autoritarnost i okretanje od Evropske unije, kritikuje i sve više evropskih zvaničnika, koji Erdogana optužuju da namerno koči pristupne pregovore, dok sam Erdogan tvrdi da Turska već pet decenija čeka pred vratima EU i da je turski narod umoran od beskrajnih pregovora o članstvu.

Oni koji su pažljivo pratili njegovu predizbornu kampanju tvrde da nikada nije bila agresivnija, kao i da nikada kao sada Erdogan na svojim istupima nije napravio više grešaka, dok pojedini eksperti čak sumnjaju u njegovu pobedu.

Predizborna istraživanja pokazala su da će Erdogan dobiti između 45 i 55 odsto podrške turskih građana, ali realnost je posve drugačija, jer, prema mnogim tumačenjima, u Turskoj je na delu strahovlada, pa bi prilikom tajnog izjašnjavanja Erdogan mogao da dobije i 10 odsto manju podršku.

Ta manja podrška bi mogla da dođe i otuda što su problemi u Turskoj počeli da se gomilaju.

U poslednjih 15 godina, prosečni godišnji prihod u Turskoj se povećao sa 3.500 na 10.000 dolara, a zemlja je doživela građevinski bum.

Današnja turska ekonomija se, međutim, suočava sa rastućim teškoćama, posebno posle neuspelog pokušaja državnog udara i vanrednog stanja, turska lira je pala za više od 30 odsto, stranih investicija gotovo da uopšte nema, a poverenje drugih zemalja u Tursku privredu je opalo.

Uz to, trenutno Turska je na četvrtom mestu zemalja sa najvišim kamatnim stopama - posle Argentine, Venecuele i Irana.

Analitičari tvrde da prvi put Erdogan nije postigao nove uspehe, odnosno da više nije ni u stanju da upravlja ekonomijom zemlje. Problemi se javljaju i u zdravstvu i u obrazovanju.

Prema konačnoj listi kandidata za prevremene predsedničke izbore, u trci će se naći šest kandidata: Dogu Perincek, Meral Akšener, Muharem Ince, Redžep Taip Erdogan, Selahatin Demirtas i Temel Karamolaoglu.

Ko god pobedio, novi predsednik Turske će imati široka ovlašćenja, koja će mu pripasti po predsedničkom sistemu upravljanja države u kojem više neće biti premijerske pozicije.

Kandidat najjače opozicione Narodne republikanske partije je Ince, a ne lider te partije Kemal Kilicdaroglu, koji je najglasniji politički oponent Erdoganu.

Kandidatkinja opozicione partije IYI je liderka te relativno nove političke opcije Meral Akšener.

Mediji pišu da nju često nazivaju i turskom "čeličnom damom".

Ona je za kandidaturu prikupila 100.000 potpisa građana, za razliku od Erdogana i Incea, koji su kandidovani iz stranačkih zastupničkih klubova u parlamentu Turske.

I lider opozicione Saadet partije Karamolaoglu je prikupio potrebnih 100.000 potpisa građana za kandidaturu.

Opoziciona Narodna demokratska partija kandidovala je lidera Demirtasa, koji se, s još 12 parlamentarnih zastupnika te partije, od kraja 2016. godine nalazi u pritvoru zbog optužnica za povezanost s Radničkom partijom Kurdistana.

I opoziciona Vatan partija je prikupila potrebne potpise građana i za predsedničke izbore kandidirala njenog lidera Parinceka.

U skladu sa zakonskim promenama, turski parlament će ubuduće imati 600 umesto 550 poslanika.

Predsednik države i parlament se biraju na mandat od po pet godina.

Za pobedu na predsedničkim izborima kandidat mora da osvoji natprosečnu većinu glasova, a u slučaju da ni jedan kandidat to ne ostvari, za 15 dana će biti održan drugi izborni krug, u koji bi išla dva kandidata sa najvišim brojem osvojenih glasova iz prvog kruga.

Ostale vijesti