Ako svaka deseta smena u Superligi Srbije donese konkretan rezultat, a svaka peta "promocija" znači povratak na mesto neuspeha, zašto onda ovaj nepovoljan trend samo raste? Deluje da je "tako, kako je", ali ima primera koji to pobijaju.
Miloš Kruščić treći je otpušteni trener u Superligi samo ovog novembra, a tek je 15. u mesecu.
Kruščić je dobio otkaz svega 99 dana nakon što je i sam zamenio Milana Milanovića na klupi Zemuna, prvog kluba u elitnom rangu sa već dve promene trenera, a odigrano je 16 od 37 rundi šampionata.
Posle jubilarne desete smene, treći šef Zemunaca postao je povratnik na ovdašnje terene, Dejan Đurđević. On je tokom prethodnih desetak godina radio u OFK Beogradu, sa kadetskom reprezentacijom Srbije, Čukaričkom, ponovo OFK Beogradu, Pahtakoru iz Uzbekistana, Radničkom iz Kragujevca i još jednom u OFK Beogradu.
Đurđević, koji se nije bavio trenerskim poslom od juna 2015. godine i četvrtog odlaska sa Karaburme računajući i karijeru fudbalera, nasledio je od prethodnika ekipu na 14. poziciji na tabeli, istoj na kojoj se Zemun nalazio u avgustu kada je Kruščić doveden umesto Milanovića.
Kad smo pomenuli Radnički, nije loše podsetiti da su prošle sezone na "Čairu" radila petorica trenera!
I, dok se "šuška" o otkazu koji Radnički priprema ovdašnjem rekorderu po broju kratkoročnih angažmana Nenadu Lalatoviću, možemo da konstatujemo da su Nišlije jedan od sedam učesnika Superlige sa istim čovekom na klupi kao i prilikom okupljanja za početak priprema.
Doduše, u međuvremenu je Dragan Antić udaljen iz fudbala na pet meseci, pa formalno ni Dinamo iz Vranja ne vodi više isti čovek… Ako se i Antićeva suspenzija uzme kao svojevrsna promena trenera, onda je svaki tim ispod 7. pozicije na aktuelnoj tabeli bar jednom menjao ove sezone, uz Partizan koji je i sam bio u toj zoni u avgustu.
SVE PROMENE TRENERA U SUPERLIGI 2018/19
avgust
Partizan - 424 dana - Miroslav Đukić (8.) - Zoran Mirković (3.)
Zemun - 707 dana - Milan Milanović (15.) - Milan Kruščić (14.)
Radnik - 60 dana - Mladen Dodić (13.) - Goran Jocić (13.)
septembar
Vojvodina - 150 dana - Aleksandar Veselinović (7.) - Dragomir Okuka (8.)
Voždovac - 85 dana - Branko Vojinović (13.) - v. d. Jovan Damnjanović (12.)
oktobar
Spartak - 175 dana - Vladimir Gaćinović (15.) - Predrag Rogan (15.)
Voždovac - 12 dana - v. d. Jovan Damnjanović (12.) - Dragan Aničić (12.)
Mačva - 650 dana - Dragan Aničić (9.) - Darko Tešović (9.)
novembar
Bačka - 194 dana - Dejan Čelar (14.) - Dragan Đorđević (10.)
Rad - 256 dana - Zoran Milinković (10.) - v. d. Srđan Stojčevski (11.)
Zemun - 99 dana - Miloš Kruščić (14.) - Dejan Đurđević (14.)
Rad - 5 dana - v. d. Srđan Stojčevski (11.) - Dragan Stevanović (11.)
EFEKTA NEMA, NI KRATKOROČNO, NI DUGOROČNO
U sezoni 2017/18 zabeleženo je 26 promena na klupama superligaša, od kojih su tri usledile u bizarno kratkom roku: 24, 10 i 7 dana (koliko je bilo potrebno Borcu da otpusti Miloša Đolovića). Sezonu ranije zabeležen je i aktuelni rekord od 34 otkaza (!?) u periodu od 1. jula 2016. do 30. juna 2017.
Rekorder Superlige Srbije je Vojvodina sa 30 promena trenera u poslednjih 14 godina, a "prate" je Borac iz Čačka sa 23, OFK Beograd sa 20, Crvena zvezda sa 19, Radnički Niš sa 18, Novi Pazar sa 17 i Partizan sa 16.
S obzirom na to da je od 2005. do 2008. "potrošila" samo Zorana Marića (333 dana), Milovana Rajevca (443) i Ivana Brzića, novosadska "Stara dama" u poslednjoj deceniji dočekala je i ispratila 27 trenera iz Veternika, u kom je duže od kalendarske godine radio samo Lalatović (401 dan). Njegovim odlaskom u Čukarički u decembru 2016. vrteška u Voši izgubila je kontrolu - od naredne desetorice stručnjaka, samo su se Zoran Vasilijević (128) i Aleksandar Veselinović (150) zadržali na njoj duže od 100 dana.
Ako su ovako česte i očekivane, da li smene trenera u srpskom fudbalu mogu da proizvedu "šok terapiju"? Statistika kaže da je odgovor - ne!
Osim u retkim slučajevima…
S obzirom na to da je Mirkoviću prva utakmica na klupi Partizana bila u kvalifikacijama za Ligu Evrope (pobeda nad Nordsjelandom od 1:2), do sada je zabeležena samo jedna superligaška pobeda debitanta uz tri remija i čak pet poraza. Ostvario ju je Dragan Đorđević na klupi Bačke u utakmici sa Voždovcem (1:0) u prethodnom kolu, što se odmah odrazilo i na skok plavo-belih sa 14. na 10. poziciju.
Ovom instant uspehu doprineli su i ostali rezultati 16. runde u kojoj su poraženi svi ostali timovi iz plej-aut zone uz remi Mačve i Spartaka u Šapcu. Tek će finiš jesenjeg dela šampionata dati odgovor na pitanje da li će još neko pored Bate Mirkovića imati pravo da kaže da je zaista nešto promenio na bolje…
Ova i prethodne sezone upućuju na to da će odgovor, i tada, biti - ne!
Da (pre)česte smene šefova struke (ili bolje napisati "šefova"?) retko kada donesu i konkretne rezultate na terenu, govori i podatak da je samo Partizan ove sezone ostvario značajan napredak na tabeli nakon otkaza Miroslavu Đukiću i promocije Zorana Mirkovića.
Ostali su svi, manje-više, tamo gde su i bili.
SVAKA 5. "PROMOCIJA" - POVRATAK NA MESTO NEUSPEHA
Mirković je crno-bele preuzeo na osmoj i, za sada, doveo do treće pozicije, ali treba reći i da je ekipa pod Đukićem bila okupljana u toku priprema, da je igrala u tempu od dve utakmice nedeljno uz putovanja po Evropi i da je to bila prva smena od starta Superlige nakon koje je popularni Bata imao i najviše vremena da popravi stvari.
Upravo je vreme jedan od najskupljih "resursa" kada je trenerski poziv u pitanju, što potvrđuje i podatak da je Kruščić treći "oteran" za manje od 100 dana. Pre njega, Radnik je otpustio Milana Dodića posle 60, a Voždovac Branka Vojinovića posle 85 dana.
Od onih koji su sklonjeni, Milanoviću je nedostajalo pet dana da "proslavi" drugi rođendan na klupi Zemuna, Aničić je napustio Šabac posle 20 meseci, Đukić u drugom mandatu u Humskoj stigao do godine i devet nedelja, dok su ostali "nestali" za 250 dana i manje...
Uz podsećanje da Superliga nije uvek imala isti broj učesnika, kao ni utakmica, aktuelni prosek od skoro 16 otkaza po sezoni govori da je to jedan od najnesigurnijih zanimanja. U malo kojoj branši događa se da poslodavac otpusti radnika posle mesec, dva, šest... pa mu ponudi isti posao posle godinu, dve, deset... i da, na kraju, radnik takvu ponudu prihvati!
(pre nego što ponovo bude otpušten posle mesec, dva, šest...)
Milorad Kosanović trenirao je šest klubova u Srbiji od 1992. godine, od čega Crvenu zvezdu dva puta, dok je u Borac iz Čačka tri puta dolazio i odlazio od 2015. do 2017. Mladen Dodić vodio je Napredak tri, a Novi Pazar, Javor i Jagodinu puta. Pored toga radio je i u Dinamu iz Vranja, Borcu iz Čačka i Radniku iz Surdulice.
"Povratnika na mesto neuspeha" ima još.
Računajući samo od 2014, za četiri i po sezone zabeleženo je 28 slučajeva u kojima se trener vraćao u klub u kom je već radio, odnosno sedam po sezoni. U istom periodu načinjeno je ukupno 128 promena, što znači da otprilike svaka peta "promocija" novog šefa struke nije ništa drugo nego povratak na nešto staro, što očigledno nije preterano dobro funkcionisalo.
Šta se time dobija? Uglavnom ništa. Ni kratkoročna "šok terapija". Ni konkretan rezultat na duži period. Prilike za studiozan i dugoročan rad bez pritiska gotovo da nema, baš kao ni poštovanja prema zanimanju bez kog fudbal ne bi bio najlepša sporedna stvar na svetu... jer, ne bi ni postojao.
Tu, po pravilu, sledi najteže pitanje - šta je rešenje?
MOŽE "TAKO JE, KAKO JE", A MOŽE I...
Mada odgovornost za zabrinjavajuće stanje pripada svim fudbalskim činiocima, uzroka je sasvim dovoljno da svaka strana može mirno da konstatuje da je problem na drugom mestu i slegne ramenima, jer... "tako je, kako je".
Ali, nije baš tako. Postoje i klubovi i treneri koji su (bar jednom) pokazali da je i u srpskom fudbalu moguće raditi i uspešno i dugoročno.
Vladan Milojević uveo je Čukarički u Superligu, a da su te sezone u Prvoj ligi Srbije debitovala četvorica tinejdžera i još petorica igrača mlađih od 21 godine. Ništa se u njegovom pristupu nije promenilo ni u elitnom rangu, osim što su debitanti postajali sve mlađi, a klub sve uspešniji.
Čovek koji Crvenoj zvezdi vraća slavne dane prošlosti ostaće upamćen kao prvi trener Čuke koji je izveo ekipu u Evropu i osvojio trofej - Kup u sezoni 2014/15. Radio je u klubu 1.192 dana. Ruku na srce, imao je privilegiju da na Banovom brdu radi u jedinom superligašu koji je u privatnom vlasništvu, stabilnom klubu sa redovnim isplatama zarada, međutim bilo je više primera duge i uspešne saradnje u sredinama u kojima je besparica uglavnom bila i svakodnevica.
Milan Rastavac radio je dve i po godine na "Čairu", konstantno bio u gornjem delu tabele, imao seriju utakmica bez poraza i od Crvene zvezde i od Partizana, a usput afirmisao značajan broj mladića, od kojih su Aleksa Jovanović i Nikola Stevanović imali 16 godina kada su debitovali.
BOGIĆ(EVIĆ) PODMLADI, UVEDE, OPSTANE
Pokojni Bogić Bogićević važio je za "trenera koji ne ispada iz lige", ali on je bio više od toga: razvijao je mlade igrače, uvodio klubove u najviši rang i donosio im opstanak u prvoj sezoni, čuvajući te sredine "jo-jo" efekta i ekspresnog povratka u niži rang.
Napredak iz Kruševca je "samo" vratio u Superligu, Javoru iz Ivanjice "samo" izborio opstanak, dok je Donjem Sremu i Borcu iz Čačka priredio i promociju i opstanak naredne sezone, uspevajući pritom da pruži seniorske minute grupi od 16 srednjoškolaca.
Sa ove distance, Bogićevićeva 602 dana u kancelariji kraj Morave deluju kao čitava večnost.
Bogićević je važio za pedagoga, koji je obožavao da radi sa mladim igračima, a da su rezultati u veoma skromnim uslovima bez redovnih isplata zarada igračima bili zaista njegovi govori i podatak da samo Napredak nije ispao nedugo po njegovom odlasku iz kluba.
Donji Srem se danas takmiči u zoni, dok je Borac samo temperament Nenada Lalatovića zadržao u Superligi na sezonu, pre povratka u niži rang uz deset smena trenera za dve i po sezone (!?).
S obzirom na to da ga u Zemunu čeka grupa prekaljenih igrača i nekolicina povratnika iz inostranstva, teško da će Đurđeviću uspeti ono što je radio sa OFK Beogradom u sezonama 2009/10, 2010/11, 2011/12 i 2014/15.
Klub koji danas tinja na rubu egzistencije, u popularnom "Švabi" dugo je imao čoveka sposobnog da završava sezone na pozicijama 3, 7, 7 i 8, a da u isto vreme od dečaka pravi fudbalere: Luka Milunović, Marko Petković, Milan Rodić, Saša Zdjelar, Borko Duronjić, Marko Janković, Petar Planić i mnogi drugi odigrali su prve seniorske minute kod nekadašnjeg fudbalera OFK Beograda...
Đurđević je na Karaburmi radio 909, pa 364 dana.
"VEČITIMA" OD NIKOLIĆA I BOŽOVIĆA: TROFEJI I ZARADA
Milanović trenutno radi u Surdulici, letos je otpušten u Zemunu nakon što je vratio klub u Superligu i sačuvao ga u njoj, a ne bi trebalo zaboraviti da je u sezoni 2014/15 odveo Rad do 6. mesta pritom afirmišući plejadu mladih: Nikola Vujnović i Miloš Čudić debitovali su sa 17, Aleksandar Lutovac i Bogdan Mladenović sa 18, Filip Bainović i Ivan Kričak sa 19, dok je Darko Dejanović stao na gol sa 20 godina.
Radio je 644 dana na Banjici.
Nešto kraće zadržao se Bratislav Živković "na krovu", nakon što se pet godina pripremao u ulozi asistenta nekolicine trenera Crvene zvezde. Nije žurio i ostavio je trag u Voždovcu, u kom se zadržao 590 dana. Bio je 12. i 7. na tabeli, a za "zmajeve" je debitovalo nekoliko tinejdžera od kojih je Filip Stuparević imao samo 15 godina, deset meseci i 23 dana.
Marko Nikolić kao trener Rada imao je i rezultate i stil igre i mlad tim, zbog čvrstog karaktera i burnih vremena u Humskoj imao je dva perioda na klupi Partizana (300 i 460 dana), od kojih je drugi završen osvajanjem "duple krune" i sazrevanjem nekolicine mladih. Na nekima od njih klub je već zaradio ozbiljan novac.
Slično se i Crvenoj zvezdi dogodilo sa "klincima" koje je Lalatović hrabro "gurnuo u vatru" u sezoni 2014/15, a njegov naslednik Miodrag Božović uklopio među kvalitetne strance tokom umalo dve bezbrižne sezone na klupi crveno-belih. Klub koji i dalje grca u dugovima nije izborio Evropu sa "Grofom", ali su mladi igrači stasali u njegovo vreme doneli Zvezdi prihod bez kog teško da bi bilo moguće sastaviti tim za konačni proboj u Ligu Evrope…
...kasnije i Ligu šampiona.
Iako njegova Mladost važi za nezgodan, tvrd i tim sastavljen od proverenih superligaških vukova, ono što Nenad Milovanović godinama radi u Lučanima nikako nije za potcenjivanje. Od njegovog povratka u klub 2014. godine, na lepo uređenom stadionu đavolski je teško osvojiti bodove, prve seniorske mečeve zabeležilo je desetak tinejdžera, a - bar na jedno leto - igrala se i Evropa.
Dok čekamo da se dogodi novi Ljubiša Stamenković "Piskavac", koji je trener Slobode iz Užica bio 2.190 dana (šest godina), dobro bi bilo da svaka od gore pomenutih strana prepozna na koji način uzrokuje stanje, koje nikome dobro ne može da donese…
Onda možda neće biti "tako je, kako je", već "bolje je, mora još bolje".