Srbija prva u Evropi po broju izbeglica

Srbija je po broju izbeglica prva zemlja u Evropi i 13. u svetu, konstatovano je u izveštaju Američkog komiteta za izbeglice i imigrante koji je u petak predstavljen u Beogradu povodom Svetskog dana izbeglica.

U Srbiji trenutno ima oko 100.000 izbeglica i još 206.000 raseljenih osoba, a sa interno raseljenima na Kosovu i Metohiji ukupan broj prognanih koji su morali da napuste ognjišta iznosi blizu 330.000.

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) zato je ove godine Srbiju svrstao među pet zemalja "dugotrajne izbegličke krize" i odlučio da joj pruži dodatnu pomoć, izjavio je na promociji izveštaja šef Odeljenja za pravnu zaštitu UNHCR-a u Beogradu Džon Endrju Jang.

Prema standardima UNHCR-a, smatra se da jedna zemlja ima izbegličku krizu ukoliko u njoj živi najmanje 25.000 izbeglica i to pet i više godina, a preostale izbeglice u Srbiji žive 10 i više godina u veoma teškim uslovima.

Jang je podsetio da je u Srbiji 1996. godine bilo 550.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH, istakavši da je njihov broj smanjen na 97.700, zahvaljujući najviše procesu naturalizacije, a mnogo manje povratku u domicilne zemlje i preseljenju u treće zemlje.

On je podsetio da je u BiH na zadovoljavajući način rešen problem povraćaja imovine i stanarskih prava, dok ostaje da se ova pitanja i problem priznavanja radnog staža reše u Hrvatskoj.

Jang je najavio da će zato UNHCR ponovo da osnaži sprovođenje Sarajevske deklaracije koju su prihvatile zemlje regiona, kako bi se izbeglički dosije "zatvorio" na osnovu slobodne volje izbeglica.

On je upozorio da nerešeno pitanje stanarskih prava u Hrvatskoj, ekonomski problemi u Srbiji i diskriminacija pripadnika manjina u Hrvatskoj i BiH mogu da otežaju ili učine neodrživim proces povratka.

U posebno teškom položaju su, kako je ukazao, samohrani roditelji, deca, stari i bolesni, a sve manja humanitarna pomoć i zatvaranje kolektivnih centara veliki su životni izazov upravo za najranjivije.

Prema izveštaju američkog komiteta, koji pokriva 60 zemalja u svetu, na listi "najgorih mesta i zemalja za izbeglice" pored Kine, Kenije, Tajlanda, Bangladeša i Sudana, nalaze se i evropske zemlje.

Reč je o mestima ozloglašenim zbog lošeg postupanja sa izbeglicama i kršenju njihovih prava garantovanih međunarodnim konvencijama, rekao je Danilo Rakić iz Grupe "484".

Bogate evropske zemlje poslednjih godina uvode zakonska i proceduralna ograničenja koja otežavaju mogućnost regulisanja izbegličkog statusa i nose opasnost vraćanja azilanata na teritoriju gde bi njihovi životi mogli da budu ugroženi, objasnio je Rakić.
Cilj je da se kontrolišu tokovi migracije, a izbeglice i azilanti zadrže što dalje od zemalja Evrope, rekao je on i dodao da zbog toga EU od zemalja kandidata traži da usvoje iste procedure i propise.

Srbija je u sklopu priprema za evropske integracije usvojila Zakon o azilu koji je stupio na snagu 1. aprila ove godine i u koji su ugrađena brojna restriktivna ograničenja iz zakonodavstva EU.

Do usvajanja ovog zakona, azilanti koji su preko Srbije pokušavali da emigriraju u treće zemlje, hapšeni su i kažnjavani zbog ilegalnog prelaska granice, a tokom azila su im bila uskraćena neka prava.

Posle usvajanja zakona, otvorena je kancelarija za azilante koja odlučuje da li ima uslova da im se prizna izbeglički status, a u tom slučaju čeka ih preseljenje u treće zemlje, naveo je Rakić.

Pre usvajanja zakona, utvrđivanjem izbegličkog statusa za ljude izvan prostora bivše Jugoslavije bavio se UNHCR kome su 2007. podneta 64 zahteva, a najviše je ljudi koji traže azil iz Iraka, Gruzije i Etiopije.

Izbeglički status dobilo je 17 osoba, među kojima je 16 Iračana i 1 Kubanac. Tri zahteva su odbijena, dok su ostali slučajevi u proceduri ili su okončani tako što su se ljudi vratili u domovinu ili otišli u treće zemlje.

(Tanjug/www.mtsmondo.com)