U najvećem svetskom akceleratoru čestica uspešno je završen prvi veliki test puštanja snopa protona.
U najvećem svetskom akceleratoru čestica - velikom hadronskom kolajderu (LHC), uspešno je završen prvi veliki test puštanja snopa protona duž 27 kilometara dugačkog kružnog tunela akceleratora.
LHC se sastoji od kružnog tunela, dugačkog 27 kilometara, oko 100 m ispod površine zemlje, jednim delom u Švajcarskoj, a drugim u Francuskoj.
Šef ovog projekta Lin Evans izjavio je da su se nakon nekoliko testova, pojavile dve bele tačke na ekranu kompjutera što znači da je protonski snop uspeo da pređe punu dužinu tunela LHD-a.
Početak eksperimenta je nestrpljivo iščekivalo 9.000 fizičara širom sveta, a prenošen je i putem Interneta.
"Dobro urađen posao, ljudi", rekao je Robert Ajmar, generalni direktor Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) nakon puštanja protonskog snopa u akceleratoru u 9.30 u tunelu ispod švajcarsko-francuske granice.
Pošto je protonski snop uspešno testiran u smeru kazaljki na satu, CERN je najavio da planira da pusti snop i u suprotnom smeru.
Sledeća faza je, kako je navedeno, ubacivanje snopa već ubrzanih čestica u akcelerator, gde će biti dovedene do brzine neznatno manje od brzine svetlosti.
Na kraju će snopovi biti pušteni u oba smera kružnog tunela.
Pre početka eksperimenta CERN je saopštio da je postojao "mali električni problem" tokom noći, međutim, da naučnici zbog toga ne nameravaju da odlože eksperiment.
Lin Evans nije dao nikakve detalje u vezi ovih problema.
Cilj eksperimenta je simuliranje Velikog praska, u uslovima sličnim onima koji su postojali milijarditi deo sekunde posle nastanka svemira.
Kako je navedeno, ceo istraživački postupak, koji bi trebalo da otkrije tajne nastanka kosmosa i njegove budućnosti, trajaće oko 15 godina.
Merenja u kolajderu bi trebalo da daju šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma.
Ako sve bude u redu, prvi sudari protona u LHC-u, mogu se očekivati najranije 21. oktobra.
Eksperiment veka je u poslednje vreme postao predmet žestokih rasprava, pošto postoji strah da bi iz njega mogle da se izrode crne rupe, koje će rasti i na kraju progutati Zemlju.
"To je besmislica", rekao je predstavnik CERN-a Džejms Džils.
On je agenciji AP rekao da bi najopasnija stvar koja bi mogla da se dogodi jeste da protonski snop izmakne kontroli.
"U tom slučaju, stradao bi jedino akcelerator", rekao je Džils.
On je dodao da bi to moglo da se dogodi tek kada bude bila dostignuta maksimalna projektovana energija od 14 teravolti u LHC-u, što će biti tek 2010. godine.
Čuveni britanski naučnik Stiven Hoking je odbacio sve strahove i rekao da je eksperiment apsolutno bezbedan.
Projekat CERN-a su organizovale članice EU, a učestvovalo je nekoliko hiljada naučnika iz više od 80 zemalja.
Projekat razvoja LHC-a trajao je 20 godina, a tokom tog vremena je uloženo 10 milijardi švajcarskih franaka.
Manji akceleartori od LHC-a korišćeni su decenijama da bi naučnici proučavali strukturu atoma.
Ranije se mislilo da su protoni i neutroni najmanje komponente jezgra atoma, međutim, od tada su, zahvljujući naučnim eksperimentima, otkrivene još sitnije čestice.
(Beta/www.mtsmondo.com)