Skupština Srbije, suprotno očekivanjima, nije u utorak dobila predsednika. Do isteka radnog vremena govorili su radikali
Da je Srbija zemlja čuda i da očekivanja uvek vredi uzimati s oprezom pokazala je sednica Skupštine Srbije na kojoj u utorak nije izabran predsednik parlamenta, iako je to bilo najavljeno.
Sednica je održana "u starom srpskom skupštinskom maniru" - iznenađenje su priredili poslanici Srpske radikalne stranke koji su ispunili obećanje i do 18 sati - zvaničnog završetka radnog vremena parlamenta su razmatrali probleme vezane za način na koji je sednica zakazana.
Radikali su kritikovali predsedavajućeg parlamenta Jovana Krkobabića zato što nije formalno obavestio poslanike o sednici - već su pozive dobijali SMS-om.
Predstavnici SRS-a, kao i poslanici Demokratske stranke Srbije protestovali su i što je po članove delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope danas poslat specijalni avion da bi prisutvovali sednici.
Poslanici SRS tvrdili su i da nema kvoruma za održavanje sednice.
Obećanja SRS-a sa početka sednice su ispunjena - od izbora predsednika parlamenta danas nije bilo ništa…
Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije prvi se javio za reč optužujući Krkobabića da je povredio Poslovnik time što nije na regularan način zakazao sednicu, već su poslanici obaveštavani mobilnim telefonom. Usput je počastio predsedavajućeg ocenama da je nefer, a njegovo ponašanje nepristojno.
I šef poslaničke grupe SRS-a Tomislav Nikolić nije štedeo najstarijeg poslanika.
"Krkobabić je prvi predsedavajući Skupštine koji je dozvolio da bude uvučen u nečasne radnje", ocenio je Nikolić
Optužio je Krkobabića da se "bavi prevarama i da ume da se potpiše na putnom nalogu, a ne ume na pozivu za sednicu".
"Kada ste dobili predlog za predsednika Skupštine Srbije? Pre pet minuta. Jeste li vi vidoviti pa ste znali da će danas biti predložen predsednik skupštine", upitao je Nikolić Krkobabića.
I Vjerica Radeta je "briljirala" u svom stilu - pitanjem poslanicima da li su i oni umesto poziva za skupštinu dobili SMS poruku i da li je ona stigla sa Andrićevog venca , od strane "diktatora Borisa Tadića".
"Borimo se ovde protiv 'žutih kriminalaca' a Vojislav Šešelj se bori u Hagu", zaključila je Radeta.
Namere radikala konačno je otkrila Nataša Jovanović, porukom da je radno vreme skupštine do 18 časova i da će ga oni iskoristiti da obrazlože svoje nezadovoljstvo zbog današnje sednice.
"Objasnite to nama koji smo 'aterirali na surčinski aerodrom' specijalniom avionom koji ste poslali po nas u Strazbur. Trebalo biste, Krkobabiću, da budete toliko štedljivi i da znate koliko košta da dolazite avionom po nas", rekla je Jovanović.
Poručila mu je i da ga poslednjih dana povezuju sa istanbulskim fudbalskim klubom Galatasarajem - čije su boje žuto-crvene.
Osvrt na Krkobabićev lik i delo začinio je Dragan Todorović - porukom predsedavajućem da nije evropejstvo "pojaviiti se u Armanijevom odelu", već u poštovanju demokratske procedure.
On je podelio sa poslanicima i da je Krkobabić već dobio nadimak i da su ga prozvali Robin Hud zbog "nerealnih obećanja o povećanju prenzija"
Tok sednice možda je najbolje opisala poslanica SRS Gordana Pop Lazić: "Okupili smo se danas ovde da proćaskamo", poručila je ona poslanicima.
Tako je i bilo. Nije uspeo ni poslednji pokušaj poslanika DS Boška Ristića da dođe do govornice koji sekund pre 18 sati. Radikali su u tom trenutku ustali, blokirali govornicu i "izvojevali pobedu" - Krkobabić je zakazao nastavak sednice za sredu u 10 sati.
Inače, predsedavajući parlamenta ima obavezu da poslanike na vreme obavesti da će radni dan biti produžen posle 18 sati. On to najčešće tokom redovnih zasedanja učini posle pauze. Današnja sednica počela je posle 16.30.
Ustavom Srbije propisano je da je za izbor predsednika parlamenta potrebna većina od ukupnog broja poslanika, odnosno 126 od ukupno 250 poslanika.
Kandidata za predsednika parlamenta, prema poslovniku o radu skupštine, može da predloži najmanje 30 poslanika, a predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predlog kandidata za predsednika podnosi se predsedavajućem, najstarijem poslaniku, u ovom sazivu Jovanu Krkobabiću, koji ga dostavlja svim narodnim poslanicima. Predlagač kandidata za predsednika parlamenta ima pravo da obrazloži taj predlog o kojem se otvara rasprava, a ako ima više kandidaata lista se utvrđuje po azbučnom redu prezimena.
O izboru predsednika parlament može da glasa tajno ili javno, prozivanjem, a poslanik može da glasa samo za jednog kandidata.
Ukoliko su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu glasova, postupak izbora se ponavlja. Ista procedura se odnosi i na izbor potpredsednika parlamenta kojih može da bude najviše šest.
(MONDO)