Stojan Župljanin zatražio je od Tribunala da njegov predmet pripoji slučaju nekadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića radi fer sudjenja.
U obrazloženju zahtjeva koji je Tribunalu dostavio Župljaninov branilac Tomilsav Višnjić, navedeno je da su činjenice u slučaju njegovog klijenta takve da zahtijevaju spajanje ta dva predmeta, radi fer sudjenja i interesa pravde. Župljaninov slučaj je 29. septembra već spojen s predmetom protiv Miša Stanišića.
Njegov advokat traži od Haškog tribunala da spoji slučaj Župljanin-Stanišić procesu protiv bivšeg lidera RS i da tužilaštvo konsoliduje i precizira optužnice podignute protiv njih.
U zahtjevu advokat Višnjić obrazlaže da je "čudno što je sudjenje Župljaninu, optuženom za zločinački poduhvat, na najvišem nivou uopšte razdvojeno od Karadžićevog predmeta", kao i da bi spajanje tih slučajeva pomoglo sudskom vijeću da bolje razumije istorijske okolnosti u vrijeme dogadjaja za koje su optuženi.
Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu, poslije devet godina skirivanja. On je kod istraznog sudije odbio da primi hašku optužnicu, tvrdeći da je pogrešno utvrdjen njegov identitet i da on nije Župljanin, već Branislav Vukadin.
Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu protiv Župljanina 17. decembra 1999, zbog krivičnog djela zločina protiv čovječnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja na teritoriji Bosne i Hercegovine 1992. godine.
Desetak dana poslije hapšenja, Župljanin je prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Sheveningenu, a na prvom pojavljivanju pred sudom negirao je navode optužnice, tvrdeći da nije kriv.
Karadžić, koji je optužen za genocid i kruga krivična djela ratnih zločina u BiH, uhapšen je 21. jula u Beogradu poslije 12 godina skrivanja, a 30. jula je izručen Tribunalu u Hagu.
Istovremeno, Sekretarijat Haškog tribunala zatražio je da se odbaci zahtjev bivšeg predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića da mu se obezbijede adekvatna sredstva za pripremu odbrane, tvrdeći da su i imenovanja pravnih pomoćnika za optuženog i određivanje visine njihovih honorara izvršeni u skladu sa pravilima i praksom Tribunala, javio je dopisnik Srne.
Sekretarijat smatra da bi, "ukoliko bi bio prihvaćen zahtjev optuženog da njegovi pravni pomoćnici budu plaćeni u rangu postavljenih branilaca, to bilo ne samo u suprotnosti sa sudskom praksom, već bi predstavljalo i opasan presedan za druge međunarodne sudove".
"Time bi se omogućilo da optuženi zaobiđu sistem pravne pomoći time što bi izabrali da se sami brane, dok bi istovremeno imali istu ili sličnu nadoknadu za svoje saradnike kao da su u pitanju advokati odbrane. Oism toga, takva praksa bila bi suprotna principima prema kojima međunarodna zajednica obezbjeđuje sredstva za pravni sistem Tribunala", obrazlaže se u podnesku.
Sekretarijat navodi da je, nakon što je potvrdio namjeru da se sam brani, Karadžić predao potvrdu o svojoj imovini i zatražio da Tribunal odobri finansiranje njegove odbrane, na osnovu činjenice da ne može sam da je plati.
Karadžić je tražio da članovi tima njegove odbrane budu plaćeni u istom rangu kao branioci koje Sekretarijat imenuje za optužene koji nemaju dovoljno sredstava.
Sredinom oktobra, Sekretarijat je imenovao američkog advokata Petera Robinsona za Karadžićevog pravnog savjetnika, a Milivoja Ivaniševića za istražitelja, uz formalno objašnjenje na koji način će Tribunal plaćati njihov rad, navodi se u podnesku.
Napominje se da je, zbog složenosti predmeta, izražena dobra volja Sekretarijata da se broj saradnika poveća na osam i njihov rad finansira do određenog maksimalnog broja sati.
Karadžić je, medjutim, tražio da se ta odluka preispita, tvrdeći da su naknade za njegove saradnike neadekvatne. Nakon što je, sredinom novembra, sekretar imenovao advokata iz Srbije Gorana Petronijevića za njegovog drugog pravnog savetnika, Karadžić je predao i žalbu sudu, dok Sekretarijat sada traži da se ona odbaci.
Pozivajući se na ranije odluke Suda, Sekretarijat navodi da "optuženi koji je siromašan i koji je odlučio da se sam brani, nema pravo na pravnu pomoć koju plaća Tribunal, ali ima pravo na adekvatna sredstva za pripremu odbrane, u skladu sa članom 21 Statuta”. Sud je u skladu s tim uveo sistem imenovanja pravnih pomoćnika.
U podnesku se ukazuje da optuženi "nije sasvim razumio način pružanja pravne pomoći, jer u odlukama suda nije pravljena razlika između glavnog i pomoćnog branioca, već se radi o specifičnim funkcijama i zadacima branilaca uopšte. Osim toga, dodaje se, "branioci mogu biti plaćeni u rasponu od 71 do 97 evra na sat, zavisno od godina iskustva, a ne samo 97 evra, kako to Karadžić sugeriše”.