U javnom mnjenju Srbije jasan je trend dominacije Srpske napredne stranke premijera Aleksandra Vučića, koja uživa poverenje 51 odsto građana, pokazalo je istraživanje agencije Faktor plus.
"Podrška SNS-u je brojna i stabilna prvenstveno zbog medijske i političke harizme njenog lidera Aleksandra Vučića", rekao je analitičar Dejan Vuk Stanković na konferenciji za novinare u Pres centru UNS-a.
Na drugom mestu je Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića za koju bi, ako bi izbori bili održani u nedelju, glasalo 10,6 odsto ispitanika.
Stanković je ocenio da je SPS stabilizovao svoj rejting, uprkos nesuglasicama u toj partiji, koje su i česta tema u medijima, ali se pokazalo da ne utiču bitno na popularnost Dačićeve stranke.
Srpska radikalna strankaVojislava Šešelja je na trećem mestu sa 8,9 odsto, što je više za 0,5 procentnih poena nego ranije.
"Oni su vratili političku relevantnost i Šešelj ima retoriku kojom uspeva da mobiliše biračko telo nezadovoljno promenama posle 5. oktobra 2000. godine", rekao je Stanković.
Zanimljivo je da je četvrto mesto zauzeo odgovor "neka druga stranka", za koji se opredelilo 8,9 odsto ispitanika u anketi, a Stanković je naveo da to ukazuje da postoji prostor za neku novu stranku na političkoj sceni Srbije.
Pokret Dosta je bilo bivšeg ministra Saše Radulovića je vodeća stranka evropskog opozicionog bloka u Srbiji sa podrškom od sedam odsto građana, dok je Demokratska stranka na ivici cenzusa sa pet odsto.
Za Dveri bi glasalo 3,2 odsto, za PUPS 3,1 odsto, a Demokratska stranka Srbije uživa podršku 2,1 odsto ispitanika.
Vladajući Pokret socijalista ministra za rad Aleksandra Vulina nije pomenut u istraživanju, a direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić ocenio je da se Vulinove medijske ne reflektuju ozbiljnije na rejting stranke koju vodi.
Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića i Socijaldemokratska strankaBorisa Tadića imaju zanemarljiv rejting, rekao je Pejić.
Na izbore bi, ako bi bili održani u nedelju, izašlo 48 odsto ispitanika, 23 ne bi glasalo, a 29 odsto ne zna da li bi glasalo.
Istraživanje je obavljeno telefonskom anketom od 6. oktobra do 11. oktobra na uzorku od 1.000 punoletnih ispitanika iz Srbije, bez Kosova.
TREPČA
U sporu Beograda i Prištine oko rudnika "Trepča", pokazalo se da javno mnjenje većinski sledi državnu politiku, rekao je Stanković, i naveo da je 52 odsto ispitanih odgovorilo da zbog tog spora neće biti prekinuti pregovori Srba i Albanaca sa Kosova niti će biti obustavljen briselski proces.
Stanković je naveo da se stavovi bitno menjaju kada se pitanje zaoštri, pa je tako svega 31 odsto ispitanika odgovorilo da bi Srbija trebalo da u Briselu nastavi pregovore sa kosovskim Albancima posle zahteva da ustupi rudnik "Trepča", dok 60 odsto smatra da bi trebalo napustiti pregovore, od kojih polovina drži da nije ni trebalo pregovarati jer je EU na strani Albanaca.
"Evropski proces je na fragilnim osnovama i rizičan je za politički rejting onih koji ga zastupaju, a posebno je rizična ova linija da su pregovori jedino rešenje", rekao je Stanković.
EVROPSKA UNIJA
Podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju je pala na 41 odsto, naveo je Stanković i podsetio da je re 10 godina dostizala i 70 odsto, a kao razloge je naveo uslovljavanje Srbije oko Kosova, migrantsku krizu i krizu u samoj EU.
"Evropska unija više ne figurira kao dominantna preferencija", rekao je Stanković.
Ispitanici su još jasnije pokazali evropskepticizam u odgovoru na pitanje "da li očekujete da će Srbija u razumnom roku (pet do sedam godina) postati članica, pošto je 46 odsto odgovorilo da je to malo verovatno zbog problema u samoj EU i visoke nacionalno-državne cene evrointegracija (Kosovo i Republika Srpska), a 19 odsto je odgovorilo da neće jer se EU raspada.
Svega 14 odsto ispitanika razmišlja kao pre 10 godina i smatra da će Srbija ući u EU ako nastavi da sprovodi reforme i EU ponovo otvori proces proširenja na preostale balkanske države, a 21 odsto ispitanika je potpuno svesno uslova i smatra da će Srbija biti u EU ako unija opstane, ali će morati da se učlani ili suštinski približi NATO i suvoji evropsku politiku po svim pitanjima, uključujući i zapadni Balkan i Rusiju, rekao je Stanković.
Stanković je podsetio i na nedavnu izjavu evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana da EU u ovom trenutku ne razmišlja o novim članicama.
MIGRANTI
Stvari se menjaju u odnosu građana Srbije prema migrantskoj politici, rekao je Stanković, i naveo da je srpsko biračko telo shvatilo da EU ne zna šta hoće sa migrantima, koji bi mogli da postanu deo svakodnevnice u Srbiji, pa tako 31 odsto smatra da bi uslovi za ulazak migranata u Srbiju trebalo da budu oštriji, a 20 odsto ispitanika se zalaže za podizanje ograde.
RAT
Istraživanje je pokazalo da ubedljiva većina ispitanika, njih 78 odsto, smatra da rat nije realna opcija i da neće biti novog rata na Balkanu, pošto je 48 odsto odgovorilo da se ne plaši novog rata, a 30 odsto je navelo da se plaši ali ne veruje da će rata i biti, dok je 12 odsto odgovorilo da se veoma plaši rata.
IZBORI U SAD
U srpskom javnom mnjenju preovlađuje realističan stav povodom predstojećih izbora za predsednika SAD, rekao je Stanković i taj stav potkrepio podatkom da 44 odsto ispitanika smatra da rezultati tih izbora neće uticati na promenu američke politike prema Srbiji i regionu, dok 21 odsto, najverovatnije onih koji smatraju da će pobediti Donald Tramp, smatra da bi to moglo da se dogodi.