Nauka protiv švaleracije

U Novom Sadu se utvrđivanje očinstva radi u dve zdravstvene stanove, u Zavodu za sudsku medicinu Kliničkog centra Vojvodine i Zavodu za transfuziju krvi. Zavodi godišnje prime oko 30 sudskih zahteva, a obradi se svega 13, jer se tuženi, uglavnom očevi, nerado odazivaju na poziv suda, tako da su nekad potrebni i nalozi za privođenje.

Direktor Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine dr Čedomir Gavrančić kaže za "Građanski list" da se za utvrđivanje spornog očinstva u toj zdravstvenoj ustanovi koristi serološka tehnika analize krvi, koja sa 99,99 procenata utvrđuje očinstvo. Pošto ta tehnika nije stoprocentna, na zahtev stranke ponekad se u Zavodu za sudsku medicinu radi genska tehnika, odnosno DNK, kako bi se definitivno dokazalo ili isključilo očinstvo.

"U našu ustanovu dolaze ljudi svih profila - sudija, advokata, profesora, osoba sa srednjom i osnovnom školom", kaže Čedomir Gavrančić.

Muškarci kojima sud naloži utvrđivanje očinstva u pratnji policije daju krv. Na takvim slučajevima rade dve ekipe iz zavoda, koje dobiju isti uzorak krvi, ali ne znaju da se radi o istoj osobi. Na kraju radnog vremena ti uzorci se upoređuju.

U zavod dolaze i žene s decom, čiji očevi žive u drugim državama, pa se u tim situacijama delimično veštači. To znači da se ovde krv izvadi detetu i majci, a preko ambasade druge države naloži se vađenje krvi muškarcu. U tim slučajevima sa zavodom sarađuje MUP i republičko Ministarstvo zdravlja. Dešava se i da žena koja je u braku s "upisanim" ocem, ali zna da on to nije, dođe prilikom razvoda kako bi dokazala da on nije "otac" i da ne može imati prava nad detetom.

"Ima žena koje žele da muškarac prizna dete samo radi alimentacije, ali ima i onih koje su u isto vreme bile s dva ili više partnera, te ne znaju ko je otac deteta. Ima i onih koje imaju i muža i ljubavnika, te žele da znaju ko je pravi otac. Takođe je bilo i slučajeva gde otac deteta umre ili pogine, pa njegovi roditelji, kada se dete rodi, žele da znaju da li je to njihovo unuče ili nije", kaže Gavrančić.

On dodaje da ima i vrlo konfliktnih situacija, vređanja, psovanja, ali i tuče. Pravilo je da se deci, ukoliko im roditelji prethodno nisu objasnili zašto im se uzima uzorak krvi, ništa ne govori. Verodostojnost i diskretnost rezultata je zagarantovana.

Bilo je slučajeva kada roditelji ne traže utvrđivanje očinstva, a lekari utvrde da očevi nisu i biološki očevi deteta te se takva saznanja ne saopštavaju roditeljima. Gavrančić kaže da je davno imao slučaj kada je dete išlo na operaciju, a roditelji su došli i insistirali da daju krv za dete. Analizom krvi se pak ispostavilo da otac nije i biološki otac, pa je krv za operaciju uzeta od drugog davaoca, a njegova je deportovana.

U Zavodu za sudsku medicinu takođe se veoma precizno dokazuje ili isključuje očinstvo, ali ovde stručnjaci rade mnogo složenije svari nego u Zavodu za transfuziju krvi. Sve se rešava pomoću DNK analize, gde se takođe radi analiza tri uzorka: oca, majke i deteta. U laboratoriji za DNK rade se, sem utvrđivanja očinstva, i srodnička dokazivanja, kao i dokazivanje majčinstva.

Nije redak slučaj ni utvrđivanja očinstva prenatalno (pre porođaja), a tada se analize rade iz plodove vode i pupčane vene.

(www.mtsmondo.com)