Za narcisoidnost kažu da je "pošast" savremenog doba. A kako izgleda kada ste u vezi sa osobom koja pati od ovog poremećaja...
Da li je moguća veza sa narcisom? Kako prepoznati da li je vaš partner ili član porodice ima ovaj poremećaj? Da li je moguće živeti s njim i, u najboljem slučaju, izlečiti ga? Da li je narcis uopšte u stanju da oseća iskrenu ljubav?
Ovo su samo neka pitanja na koje su pokušale da odgovore psihoterapeutkinja Aleksandra Đurić, profesorka Vesna Nikolić Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije i Jasmina Radojičić, urednica knjige Ramani Durvasula “Ostati ili otići”, a čija je promocija održana juče u Beogradu.
Problem narcisoidnosti je veoma prisutan u današnjem društvu. Sa osobama koje imaju ovaj poremećaj ličnosti susrećemo se na raznorazne načine - nekada smo u vezi sa njima, poslovno sarađujemo ili su deo naše prodice, ali ono što je gotovo uvek izvesno jeste da iz tog odnosa izlazimo povređeni. Knjiga “Ostati ili otići” pokušava je da objasni šta to znači imati kontakt i biti u vezi sa osobom koja ima narcisoidni poremećaj ličnosti.
"Ramani Uravasula je vodeći stručnjak u ovoj oblasti. U ovoj knjizi ona sugeriše da je narcisoidnost poremećaj ličnosti za koji nema leka i to je zaista smela tvrdnja. Ona se ne 'poigrava' nadom, lečenjem, već otvoreno govori da leka nema, da možete samo malo da ublažite njihov uticaj ili da naučite živite sa takvim osobama, ukoliko su to vaši bližnji. Ipak, ona savetuje da se od takvih osoba beži glavom bez obzira", kaže Jasmina Radojičić, urednica knjige.
Psihoterapeutkinja Aleksandra Đurić govorila je o tipovima narcisodnih ličnosti i da se ova osobina ne mora nužno tumačiti negativno.
"Sam pojam narcizma nije nužno negativan. Imamo i zdrav narcizam. Odnosno zdravu samoljubav. Treba napraviti razliku između patološkog narcizma i ovog prvog. Ne bi bilo dobro da ne postoji ta neka doza samoljublja, odnosno konstruktivnog samoljublja. Kada govorimo o narcisima generalno, oni su ljudi koji jedan veliki bazični nedostatak svoje ličnosti i percepcije svog bića nadkompenzuju tako što zauzimaju jednu superiornu ulogu. Da li ne postoji lek - ne znam, ali jako je teško biti u kontaktu i ostati mentalno zdrav u toj vrsti odnosa. Jer karakteristike narcisoidnosti su brojne i toliko kompleksne, a služe kao njihov odbrambeni mehanizam i zaštita.
Kako "operiše" narcis?
Suštinsko pitanje jeste kako živeti sa narcisima, da li je sa njima moguć suživot? Da li treba "otići" ili "ostati", što su rešenja koja sugeriše spisateljica Ramani Durvasula, koja je provela tri decenije proučavajući ovaj poremećaj.
"Cena 'ostajanja' u vezi sa narcisom je gubitak individualnosti, samopouzdanja i mentalne snage, i na kraju, potpuna emotivna iscrpljenost. Oni traže potpunu fokusiranost na sebe same, vrlo su egocentrični. U odnosima traže partnera koji će im potpuno biti potčinjen, traže potpunu pažnju. Vrlo su manipulativni i podmukli kada osete da im partner izmiče. Služe se šarmom, laskanjem, veoma su dobri u otkrivanju 'slabih tačaka' kod partnera, sve u cilju kako bi ga ponovo osvojili. Onog momenta kada narcisi osete sugurnost, kada osete da je partner vezan za njih, često promene ponašanje: nema više divljenja i grandioznosti, nije to više publika koja im je potrebna i oni idu dalje, ostavljajući partnera da se pita gde je pogrešio. Jer, 'žrtve' narcisa ne traže grešku u njemu, nego u sebi", kaže psihoterapeutkinja.
“Žene se uglavnom trude da urade sve kako bi ‘popravile’ tu osobu i to je zamka u koju uđu. Manipulativnost ponašanja samog nasilnika, odnosno narcisa, doprinosi tome. Na primer, on se promeni nabolje i one veruju da će sve biti u redu, pošto im se izvinio, kupio poklone, pokazao navodno da se kaje... A zapravo nije tako. Takvo ponašanje zapravo zbunjuje ‘žrtvu’”, kaže profesorka Vesna Nikolić Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije.
Ima li ljubavi u vezi sa narcisom? Da li su oni sposobni da osećaju ljubav barem prema članovima svoje porodice, ocu, majci sestri, bratu...?
"Jesu, ali sve dok je ta ljubav vezana za njih same. Za narcise je sve jedna velika predstava. Sve dok ih 'potkrepljujete' idejom o njihovoj veličini, grandioznosti, važnosti, oni će biti sposobni - ne da osete, ali da odglume ljubav, kako bi za uzvrat dobijali te 'potkrepe'. Onog momenta kada dožive konstruktivnu kritiku, doživljavaju je vrlo tragično. Najekstremniji primer narcizma jeste doživljaj odbacivanja. Onog momenta kada im se suprotstavite ili kažete nešto što ne vole da čuju, oni to doživljajvaju kao odbacivanje", kaže dr Đurić i dodaje da osobe sa narcisoidnim poremećajem suštinski ne vole sebe, već duboko osećanje nesreće i nesigurnosti kompenzuju potrebom da dominiraju i kontrolišu druga ljudska bića.
Mentalno "nasilje"
Jedan od vidova kontrole jeste i izolacija "žrtve" od okoline.
"Odlika narcisa je da teži tome da ima potpunu kontrolu i tendenciju da učini da njegova 'žrtva' u potpunosti zavisi od njega. Savet u toj situaciji jeste da nikako i ni u kom slučaju ne prekidaju odnose sa porodicom i bliskim prijateljima. Takva izolacija je pogubna po osobu koja je u vezi sa narcisom. Do te udaljenosti od familije i prijatelja najčešće dolazi iz stida i osećanja krivice zbog ostanka u takvom odnosu. S druge strane, narcis je vrlo vešt da svesno i manipulativno traži mane prijateljima i porodici partnera, tako da ga vremenom, na jedan vrlo perfidan način, izoluje iz društvenog konteksta, ostavljajući 'žrtvu' bez porodične i socijalne podrške. A to sve čini mnogo težim odlazak iz te veze", kaže dr Đurić.
"Potvrda" na društvenim mrežama
Društvene mreže igraju veliku ulogu u podsticanju ovog poremećaja. Narcisima je veoma bitno kakva je njihova slika na socijalnim platformama. Primera radi, oni su uvek ti koji se ističu kada je potrebno pružiti pomoć na "nekim važnim mestima", dok su zapravo prema ljudima koji su im bliski izuzetno surovi. Važno im je da se očuva ta predstava o "njihovoj veličini" u javnosti.
"Ramani kaže da mi živimo u kulturi koja ide na ruku narcisima. Model ponašanja narcisa se danas neguje na društvenim mrežama. Ako se osoba vrednuje lajkovma, a ne zato što oseća empatiju, onda mreže idu na ruku narcisima. Oni su veoma društveni, zavodljivi, ali maske padaju kada se dublje uđe u odnose sa njima."
Kakve osobe "padaju" na narcise?
Najčešće je reč o osobama koje su njihove suprotnosti – odnosno one koje poseduju izraženu empatiju. To su osobe (u većem broju slučajeva je reč o ženama) koje, verujući u mit o lepotici i zveri, žive u uverenju da ako budu dovoljno požrtvovane, dovoljno strpljive i pametne, da će se taj "princ" sa početka njihove veze vratiti.
"Postoji još jedan tip tipičnih 'žrtava' narcisa, a to su osobe koje su imale roditelje sa narcisoidnim poremećajem ličnosti. Kod njih ovaj odabir nije 'voljan', već je jednostavno reč o obrascu koji im je poznat. Ali, narcis može postati i osoba koja je prezaštićena i koja živi u porodičnom kontekstu gde se 'hvali bez pokrića'. Tako da postoje ta dva polariteta kada je reč o stvaranju narcizma", smatra profesorka Đurić.
Osobe sa narcisoodnim poremećajima ostavljaju iza sebe trajne posledice, ne samo na partnere, već i na decu koja su rasla u njihovom okuženju.
“Deca mogu da budu žrtve roditelja koji poseduje ovu osobinu, zapravo mogu da budu ‘konarcisoidni’. To znači da će sutra da traže u partneru upravo to što su videli u svom porodičnom modelu. Dete se divi roditelju, to je prirodno i tako se stvara ta ‘konarcisoidnost’, odnosno ponašanje koje se zasniva na potrebi da se nekome divimo, da mu laksamo, da ga uzdižemo. Ali, to sve zavisi od tipa deteta, od njegovog karaktera, ranjivosti... Ne mora da znači da će dete koje je raslo u zajednici gde je jedan roditelj submisivan (žrtva) i drugi narcisoidan, postati jedno od ta dva", smatra Aleksandra.
Ostati ili otići, šta je rešenje?
"Odnos s narcisom na duge staze emotivno i psihosomatski iscrpljuje 'žrtvu'. Pre svega, svi mi imamo urođenu potrebu za potvrdama, u partnerskom odnosu mi dobijamo povratne informacije o našoj ličnosti, mi se ogledamo u drugim ljudima. Zamislite taj momenat kada pored sebe imate osobu koja je potpuno fokusirana na sebe, na svoju potrebu za divljenjem, da teži da krivi partnera i da ga kontroliše. Kako zaista preživeti na duge staze, a da to ne ostavi duboke mentalne i emotivne posledice? Mislim da je poruka jasna", kaže dr Đurić.
Postoje različiti razlozi zašto neko ostaje sa narcisom u vezi. Nekada je to povezanost, nekada su deca, materijalni ili religijski razlozi. Koji god da je razlog, ono što dobijate zauzvrat nikada neće ispuniti vaša očekivanja, smatraju učesnice ove tribine.
"Glavna poruka je da ako ostajete sa narcisom treba da smanjite svoja očekivanja od partnera. Ako očekujete da neko istinski oseća empatiju, na to zaboravite, iako je to naša ljudska potreba."
A, pstoji i treća opcija - naterati ga da ode!
“Onog trenutka kada prestanemo da obigravamo oko narcisa, tada će se naš odnos završiti. Kada se okrenemo sebi i svojim potrebama, dosadićemo mu i on će potražiti novu 'žrtvu'. Narcisu je potrebna publika, osoba koja će da mu aplaudira, da mu se divi i da potkrepljuje njegovu grandioznost. Tako ćemo ga oterati, što je treće rešenje kada ste u odnosu sa narcisom, nije samo 'ostati' ili 'otići'.
Šta posle, kako se “vratiti u život”?
“Prva stvar koju moramo da uradimo jeste da se oslobodimo osećaja krivice i stida što smo bili u vezi sa takvim tipom ličnosti. Oprostiti sebi pre svega, pa onda krenuti putem iscelenja i osvestiti obrasce – zašto? Iz koje naše psihološke potrebe smo uopšte ušli u vezu s narcisom? Da li iz ideje da ga spasimo, da li iz nekog našeg porodičnog konteksta...? Kada detektujemo obrazac zašto se ‘kačimo’ za narcise, onda je to veliki korak ka ozdravljenju", samtra dr Đurić i dodaje da je prvi korka ka ozdravljenju povratak "raskinutih" odnosa.