"Pričamo o živim koncertima i svirkama jer se njih sjećamo s nostalgijom. Klinci su tada bili previše mladi i njima ne može da nedostaje nešto što nisu iskusili. Zato je bitno da se to ponovo pokrene", kaže za MONDO Marko Tica, organizator koncerta Evergreya u Banjaluci.
Nemamo često priliku u gradu na Vrbasu da gledamo svjetske metal bendove. Međutim, to bi moglo da se promijeni već od decembra.
Naime, 5. decembra u banjalučkog dvorani "Obilićevo" biće održan koncert švedskog progressive metal benda "Evergrey". Šveđani, koji su osnovani prije više od tri decenije, promovišu svoj novi album "Theories Of Emptiness", a tokom velike evropske turneje u novembru i decembru, tokom koje će održati čak 47 koncerata u 18 država, u pratnji italijanskih bendova Klogr i Inner Vitriol, te lokalne podrške, banjalučkog Decontrolleda, nastupiće i u gradu na Vrbasu.
Marko Tica jedan je od najzaslužnijih što će Banjalučani biti u prilici da vide Šveđane u svom gradu, a u razgovoru za MONDO pojasnio je kako je uopšte došlo do ideje o nastupu slavnog švedskog benda kod nas.
"Dok sam držao agenciju u Beogradu, još prije 15 godina, jedan od prvih bendova koje smo bukirali bio je Evergrey 2007. To mi je bio premijerni koncert u Srbiji, a kada sam se preselio ovamo, prestao sam to da radim, osim par nekih sitnih festivala. Onda mi se javio drugar koji im je agent i pitao me je postoji li mogućnost da se u Banjaluci napravi nešto jer nikad nisu svirali tu. Rekao sam mu da možemo da pokušamo. Oni su sada na turneji, na ruti Beograd-Zagreb, zatim Banjaluka pa Budimpešta, nekih 47 nastupa u 50 dana, džinovska turneja. Onda smo odlučili da organizujemo koncert i vidimo može li se tu napraviti neka priča. Meni je to bilo zanimljivo zbog cjenovnog ranga. Neki bendovi bi možda mogli da nastupe kod nas. Ne nešto preveliko, ali ovo je nešto solidno - tri benda dolaze plus naš četvrti. Mislim da Banjaluka i BiH mogu da skupe 300 zainteresovanih ljudi za takvu stvar. Ako mogu to, onda će stalno biti takvih stvari. Od metala se niko nije najeo hljeba, ali bilo bi super fora da Banjaluka bude negdje na toj nekoj mapi kada se prave turneje takvih bendova", kaže nam Marko na početku razgovora.
Jasno je da su Banjaluci potrebni koncerti alternativne muzike. Praktično na prste jedne ruke mogu se nabrojati veliki bendovi koji su u proteklu deceniju-dvije bili gosti u najvećem gradu Republike Srpske. Ako se izuzmu festivali, individualnih koncerata praktično nije ni bilo.
"Posljednje veće što sam ovdje radio je Paul Di'Anno 2009, tada u Music Hallu, i to je bila luda kuća. U ono doba kada je bila paranoja oko ptičjeg gripa, mi dovodimo Di'Anna u Banjaluku. Kontam, ako je radilo tada, što ne bi i sada? Ima domaćih festivala na kojima stalno sviraju isti bendovi. Što ne bi jednom ili dva puta godišnje svirao neki metal bend bar srednjeg ranga? Da ne moramo svaki put da putujemo u Beograd ili Zagreb da vidimo nekoga. Cijena karte je duplo jeftinija nego u Srbiji ili Hrvatskoj, iako bend košta isto. Njih nije briga gdje ti živiš, oni koštaju toliko i ćao. Htio sam da napravim eksperiment da li može nešto ovakvo da se radi. Ako može, što da ne. Na kraju, golo zadovoljstvo je izgotiviti se sa tim likovima."
Organizacija metal koncerta na mjestu gdje takvi događaji nisu česti može biti izazov, ali uz dobar plan, uspjeh je moguć.
"Fora je kada se rade takvi događaji da ti ne podvlačiš crtu od događaja do događaja, nego na nivou sezone. Uradimo recimo pet koncerata ove godine i ako je godina u plusu, dobro je. Ljudi srećni i zadovoljni. Bilo je godina kada nisi u plusu, ali se opet radi", naglašava Tica.
Organizacija koncerta radnim danom nešto je što je kod nas misaona imenica, za razliku od Evrope i svijeta gdje je to već godinama potpuno normalna stvar.
"Fora je što ljudi nisu navikli na koncerte radnim danom. Sada je u četvrtak. Kod nas je katastrofa ako nije petak ili subota. Ovo će početi već u 18 časova i završiće do 23. Jer oni idu dalje za Budimpeštu. Zato ima smisla i ako je radni dan. Došao si na vrijeme kući, u krevetu si i spreman sutra za školu, fakultet, posao... Tako radi cijela Evropa. Mi ćemo pokušati da ispravimo kod nas što je kriva Drina, da ne mora da bude tako. Pogotovo kada je bend ovako na turneji dan za danom, pa koji te dan zapadne."
Kako uopšte ide organizacija jednog takvog događaja?
"U kontaktu sam s bendom sticajem okolnosti jer sam s njima ranije radio. Evergrey je bend koji svi kod nas znaju, srednjeg ranga, pa čak i ovi koji su zagrizli u tvrđi metal, imaće zbog čega da dođu. Najbitnija nam je podrška ljudi. Ako sve dobro prođe, vidjećemo da li mogu da se rade i neki veći događaji. Da naviknemo i sponzore da shvate da je metal nešto što može da se sponzoriše. Ko će meni sponzorisati Evergrey? U principu, prvih nekoliko godina biće oslanjanje na gole ulaznice i na puku sreću. Ulaznice ide super, one 'early bird' su odmah rasprodate, ali da treba još ulaznica da se kupi da se pokrije - treba. Ima mnogo upita sa strane, ljudi se polako navikavaju na online prodaju. Sa kupikartu.ba radimo sve događaje posljednjih deset godina, sistem radi korektno. Na dan koncerta ulaznice će moći da se kupe na blagajni, ali će biti skuplje. Zato govorim ljudima - kupujte sada."
KONCERTNI PROSTOR
Kakva si situacijama sa koncertnim prostorima u Banjaluci? Nije baš da se možemo pohvaliti povoljnim uslovima. Imamo li uopšte prostor za jedan takav događaj, pogotovo kada je u pitanju "jača" muzika?
"Svaka dvorana kod nas je sportska, nijedna nije multifunkcionalna. Mi smo napravili dogovor sa AAP Electronics-om, firmom koja će da nam radi tehniku, da ponesemo neka platna i prekrijemo stvari koje bi mogle da zvone, da bi to bilo prilagođeno za koncert. Pokušaćemo dan ranije da to sve pripremimo da liči na koncertni prostor. Inače, uslovi tamo su OK, svlačionice za presvlačenje, tuševi, grijanje... Sve je uredno. Problem u Banjaluci su ti koncertni prostori. Sto puta je obećano da će se napraviti nešto, pa se to nikad nije desilo. Dom omladine bio bi savršen, ali radi se o metal koncertu, ne smije da se puši u dvorani. Neću ja na pola svirke i da izbacujem ljude. To je u Evropi normalna stvar, ali kod nas ljudi neće to shvatiti još za deset godina. Takođe, parking je uvijek pun. Potreban nam je prostor za nekih 1000 ljudi, sa binom, razglasom, svjetlom, da možeš prodavati cugu... To ne postoji, a ne postoji ni u planovima."
Kakve su uopšte bile njihove reakcije o nastupu u Banjaluci? Kako su reagovali na informaciju da će svirati u BiH?
"Iznenadili su se. Idu negdje gdje nisu nikad svirali, ali kad su skontali da sam to ja, da je to 'onaj lik što je radio u Srbiji', onda je sve OK. Vole da dođu na mjesta na kojima nisu nikad bili. I ranije u Beogradu, ozbiljno su se navukli na našu kuhinju. Ćevapi i pita su im vrh, ponesi nam toga, ostalo nam ne treba. Najnormalniji likovi, kao neko od naše raje iz grada. Ali da su uzbuđeni prvi put što dolaze - jesu."
A reakcije kod nas?
"Nisam imao nijednu negativnu reakciju, što me je začudilo. Iako je karta jeftinija nego u okruženju, opet treba da platiš 40 KM. Pogotovo za naše likove koji slušaju takvu muziku, to je mlađa ekipa, koja ne 'izvaljuje' 100 KM za Acu Pejovića na brodu, nego klinci koji pitaju je li veliko pivo i da li je više od 3 KM. Ali niko se nije pobunio. Ljudima je drago da se nešto dešava i da to nisu oni isti bendovi koji se stalno vrte po festivalima."
Osim na festivalima, rijetko ko od većih inostranih bendova gostuje u Banjaluci.
"Dok je Demofest bio živ, to je bilo zlato za alternativnu muziku. Recimo Guano Apes, ja sam izginuo na tom koncertu, gorio je Kastel. Zašto svake godine ne možemo da imamo jedan Guano Apes? Očigledno taj rang možemo da podržimo. Tako isto kontam i s ovim. Uža je to grupa ljudi, ali zašto ne bi moglo da se skupi u Banjaluci jednom godišnje 500 ljudi koji će dati po 20 evra, koji će dati da se dovede neki svjetski bend", ističe Tica.
BANJALUČKA SCENA
Ranije je banjalučka scena bila poprilično jaka. Prije 20-ak godina svakog vikenda moglo se otići na neku svirku, bar lokalnih bendova, zatim je nastupilo određeno zatišje. Međutim, jasno je da svojevrsna obnova metal scene donosi sjvežinu i novu energiju zajednici, pružajući mladim bendovima priliku da se izraze i izgrade vjernu publiku.
Organizacija lokalnih događaja i festivala oživljava interesovanje publike i vraća metal muziku u centar pažnje. Umrežavanje sa regionalnim i međunarodnim scenama doprinosi razmjeni iskustava i jačanju identiteta lokalne metal scene. Svaki novi koncert ili izdan album predstavlja korak ka bogatijoj, raznovrsnijoj i življoj sceni koja inspiriše nove generacije muzičara i njihovih fanova.
"Scena je bila mrtva k'o istorija, ali sad se pojavljuje nešto bendova. Ima mladih bendova i to mi je brutalno drago. Recimo bend Klapan, imali su nedavno promociju, imaju album, mlada raja i rade. Ima tu masa bendova za koje se vidi da ulažu vrijeme, pravi se neka scena, Revolt se vratio, ja sam povampirio svoj bend i poslije deset godina snimamo album. Imaš osjećaj da kad jedno-dvoje krene, onda se sve zakotrlja. Da se napravi neki momenat scene."
Ono što je najvažnije, po Tici, su žive svirke. To je ono što ujedinjuje i približava muzičare i fanove.
"Ako se koncerti dešavaju, ljudi će imati više elana da se bave tim. Ljudi će dati pare da kupe ulaznicu, da kupe majicu, da je nose po gradu... Odmah to da vjetar u leđa ljudima koji se bave muzikom. Ima sigurno sedam-osam bendova u gradu s te alternativne scene koji sjajno rade i manje-više prave redovne svirke. Tako smo kontali možda na proljeće da napravimo neki festivalčić, na kojem će biti i neko veće ime iz inostranstva i da skupimo sve lokalne bendove. Ako to ima smisla, proširićemo dalje. To bi bilo sjajno. Tamo 2008-2009, dok je Music Hall bio živ, bendovi su autobusima dolazili iz Srbije. Pa uzmemo Tanker, Monument, domaće bendove i tu se napravi festival. Tada se naplaćivalo 20-30 KM i niko se nije bunio, a tad je 'cvaja' bila para."
Pomenuo si Decontrolled, kakva je sada situacija sa bendom čiji si član i koji će nastupiti kao predgrupa Evergreyu?
"Taj bend nastao je prije više od 20 godina dok sam još živio u Beogradu. Prvi album snimili smo 2008. i izdali ga za 'Universal music', jer sam tada bio u koncertnim vodama i znao mnoge menadžere, tako da smo odmah dobili svjetski ugovor. Sviralo se svugdje po Evropi, onda smo 2010. izdali još jedan album, poslije čega se poljuljalo nešto između nas. Posljednja svirka je bila 2012. u Zadru, nakon čega je sve stavljeno na led. Ja sam krenuo da radim nešto sasvim drugo u životu, više radio live mix i ton, nije mi se dalo natezati s ljudima da sviramo. Nekako je u tom trenutku ta scena išla ka dole i bilo je normalno da pauziramo. Onda u nekom trenutku došao je momenat kada su se drugari, tad su bili klinci, sad više nisu, koji su imali bend Benefit, takođe raspali i ja sam bio u fazonu da spojimo ta dva benda i napravimo vaskrsenje Decontrolleda. Izdali smo par singlića digitalno, ali sad smo zagrizli i radimo treći album. Taman kad Evergrey dolazi, vratićemo se na živu scenu, odsviramo s njima 'cert i onda idemo po klubovima da sviramo. Nadam se da ćemo do kraja sljedeće godine da završimo album, da ga izdamo i onda kako to već ide dalje. Svirali smo prije po festivalima, na Exitu, Szigetu, svirali smo sa In Flames... Ovaj tip događaja je super za te bendove. Recimo, sljedeći put neko dolazi, naravno da nećemo mi opet svirati, sviraće neko drugi. Pa se dogovorite s menadžerima, napravite dalje svirke jer scena mora da se vrti među sobom. Mora biti događaja, jer scena se ne vrti od Instagrama, Spotify-ja i lajkova na Youtube-u. Moraš da imaš žive događaje i to je poena svega ovoga."
Dolazak u Banjaluku najavili su i ljubitelji metala iz okolnih gradova i cijele BiH.
"Ima mnogo ljudi koji neće ići u Beograd i Zagreb, nego dolaze ovdje, da bi se 'zablejalo'. Iz Sarajeva, Mostara, Trebinja se najavilo dosta njih, zatim Prijedora, Prnjavora... Najvažnije je što ćemo iščupati ljude iz kuće, jer svi rade po kancelarijama ili od kuće, vezani su za Netflix... Brate, hajde da izađemo vani, da pogledamo koncert, da popijemo piće. Ono što se prije radilo. Malo vremena se ima za sve. Pričamo o živim koncertima i svirkama jer se mi njih sjećamo s nostalgijom. Klinci su tada bili previše mladi i njima ne može da nedostaje nešto što nisu iskusili. Zato je bitno da se to ponovo pokrene. Da kažemo, brate, ne gledaj koncert na telefonu nego dođi i pogledaj bend, tu je, čovjek stoji, tri metra je od tebe", zaključio je Tica.
Da ne širimo mnogo. Pripremite se za noć punu energije, žestokih rifova i sirove snage. Pozivamo vas da podržite lokalnu metal scenu i budete dio zajednice koja živi za muziku. Povedite prijatelje, obucite svoje omiljene majice i dođite da zajedno napravimo nezaboravnu atmosferu!
(MONDO)