Dobre i loše strane dosade

Psiholozi su odavno utvrdili da "zurenje u prazno" zapravo podstiče kreativnost, pošto misli u takvim situacijama slobodno lutaju, pa su veće šanse da dođemo na neku genijalnu ideju.
Kriterijumi dosade variraju od osobe do osobe, ali je primijećeno da se češće dosađuju muškarci nego žene, kao i osobe koje generalno u životu tragaju za uzbuđenjima.

Ali, uticaj dosade na čovjeka nije ograničen samo na doprinos kreativnosti. Ovo stanje utiče i na naše zdravlje, i to i pozitivno i negativno. Evo dobrih i loših strana dosade:

Čuva liniju
Ako jedemo istu hranu nekoliko puta sedmično, ukus nam je toliko poznat da nemamo želju da pretjeramo sa količinom. Nutricionisti se slažu da jednolična ishrana vodi manjem unosu kalorija. Ipak, ne treba pretjerivati: ako svoju ishranu ograničite na mali broj namirnica, lako će se desiti da vam zafali nekih važnih nutrijenata.

Može biti "okidač" za depresiju
Jedna američka studija dokazala je da je dosada povezana sa lošim raspoloženjem. Psiholozi sa Harvarda pratili su mentalno stanje više od 2.000 osoba pomoću iPhone aplikacije Track Your Happiness. Rezultati istraživanja koji su objavljeni u stručnom časopisu Science pokazali su da su osobe koje su u stanju da ostanu fokusirane da određeni zadatak generalno mnogo srećnije od onih koji lako skliznu u dosađivanje.

"Epizode 'lutanja misli' koje su obilježje dosađivanja prethode fazama lošeg raspoloženja, ali se obrnuto ne dešava, što ukazuje na to da dosada može biti 'okidač' za depresiju kod osoba koje su joj sklone", zaključili su naučnici.

Opasna je za srce
Osobe koje se žale da im je često dosadno izložene su dva i po puta višem riziku od infarkta ili moždanog udara od onih koje su zadovoljne svojim životom. U istraživanju koje su sproveli naučnici sa Odsjeka za epidemiologiju i javno zdravlje Univerzitetskog koledža u Londonu učestvovalo je 7.000 ispitanika starijih od 25 godina, a rezultati su pokazali da oni koji su se žalili na čestu dosadu imaju za 40 odsto viši rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Naučnici pretpostavljaju da je uzrok tome to što se ljudi koji se dosađuju prepuštaju nezdravim navikama, lakše posegnu za cigaretama, nezdravom hranom ili alkoholom. Tokom vremena ovo dovodi do povećanja tjelesne težine i intenziviranja drugih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.

Ali, nije sve tako crno... Dosada može biti i korisna.

Umanjuje anksioznost
Malo dosađivanja ponekad i nije tako loše, naročito ako ste često pod stresom. Svima nam je potrebno neko vrijeme da se odmorimo od informacija kojima nas bombarduju sa svih strana. Kad nam je dosadno, imamo vremena da razmišljamo o sebi, svojim ciljevima i željama, a to nas čini opuštenijim.

Poboljšava pamćenje
Psiholozi sa Univerziteta u Plimutu sproveli su mali eksperiment tokom kojeg se od ispitanika očekivalo da slušaju smrtno dosadan snimak poruke u trajanju od dva i po minuta. Ispostavilo se da su poruku mogli mnogo tačnije da ponove oni koji su jasno stavili do znanja da im je dosadno, nego ispitanici koji su se naročito trudili da sjede i slušaju snimak.

(MONDO)