Kako uopšte u određenim godinama dođemo na ideju da ponovo probamo nešto što do tada nismo voleli da jedemo?
"Gastronomska prekretnica" je 22. rođendan, posle kojeg ljudi obično počinju da uživaju i u "hrani za odrasle", intenzivnijeg ukusa. Onoj, dakle, koja je deci - "bljak".
U devetnaestoj godini beli luk više nije "fuj", spanać, ljute papričice, plavi patlidžan, školjke, parmezan počinjemo da jedemo u proseku oko 21. rođendana, plave sireve s plemenitim plesnima, inćuni godinu dana kasnije, avokado i špargle sa 23 godine, ostrige i bri u 24, masline oko 25. rođendana, a kozji sir sa 28 godina. Prosečna starost - 22 godine.
Tokom nedavno sprovedenog istraživanja, naučnici su utvrdili 20 namirnica koje zavolimo tek posle dvadesete.
Do ove promene u navikama u ishrani dolazi zahvaljujući činjenici da sa godinama opada broj receptora čula ukusa, tako da hrana koja je bila suviše intenzivnog ukusa dok smo bili deca postaje interesantna.
Tek rođene bebe imaju nagon za slatkim, pošto je majčino mleko bogato šećerima i mastima. U ustima novorođenčeta nalazi se oko 30.000 "kvržica" u kojima su grupisani receptori čula ukusa. Zbog toga deca ne vole hranu intenzivnog ukusa - prosto ukuse doživljavaju mnogo intenzivnije nego odrasli.
Ali, tokom godina, njihov broj se smanjuje, i adolescenciju dočekamo sa svega 10.000 tih kvržica, što objašnjava činjenicu da tada počinjemo da uživamo u jačoj hrani.
Generalno, u dvadesetim godinama većina ljudi konačno prihvati manje-više pun opseg ukusa i aroma, ali prosečna odrasla osoba tokom celog života odbijaće da jede dve namirnice. Spanać ili beli luk, plavi sir ili masline… dopišite sami.
Kako uopšte u određenim godinama dođemo na ideju da ponovo probamo nešto što do tada nismo voleli da jedemo?Obično - u društvu. Iz radoznalosti, ili da ne ispadnemo primitivci koji tvrde da nešto ne vole, a neće ni da probaju. Zrelost se, dakle, meri i voljom da proširimo sopstvene vidike.