Zašto je veća verovatnoća da ličite na oca nego na majku?
To znači da, iako nasleđujemo jednaku "količinu" DNK svakog od roditelja, ona koju nasleđujemo od oca je dominantnija, naročito kad je reč o zdravlju.
Nalazi dobijeni eksperimentima sprovedenim na miševima mogli bi naučnicima da pruže bolji uvid u to kako se bolesti i stanja koja se nasleđuju izazvana genskom ekspresijom hiljadama gena, od kojih je nekoliko stotina, a ne svega 95 kako se do sada mislilo, "u korist" očeve strane.
"Ova izuzetna nova istraživanja otvaraju vrata za potpuno nova istraživanja u oblasti humane genetike", kaže jedan od autora studije, profesor Fernando Pardo-Manuel de Viljena.
Studija o potomstvu tri genetski različita soja miševa trebalo bi da rasvetli kako genske mutacije utiču na složene bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, šizofrenije, gojaznosti… prenosi Science Daily.
"Sada znamo da sisari imaju više genetskih varijacija s očeve strane. Zamislite onda, koliko je onda mutacija koju naslede tako loša. Ako se mutirani gen nasledi s majčine strane, neće se tako snažno ispoljiti kao kad ga nasleđujemo po muškoj liniji. Dakle, ista loša mutacija ima različite posledice kad je reč o bolestima, u zavisnosti od toga da li se prenosi po majčinoj ili očevoj liniji", zaključuje De Viljena.