Da li znate da mi danas, uglavnom, koristimo samo 30 do 40 odsto kapaciteta naših pluća? To je jedan od razloga zašto se nekada bez razloga osećamo umorno. Osim toga, nedovoljno kiseonika uzrokuje i neke bolesti.
Mala količina kiseonika koja se unosi u telo zbog nepravilnog disanja uzrokuje odumiranje ćelija, a to utiče na pojavu nekih bolesti, ali i na starenje organizma.
Da bismo sačuvali mentalno i fizičko zdravlje, vitalnost i mladolikost, vežbe disanja su idealno rešenje.
Sigurno ste primetili da su obrasci vašeg disanja povezani s vašim emocionalnim i mentalnim stanjem. Kada biste obratili pažnju, uvideli biste kako dišete dublje i sporije kada ste opušteni, a brže kada ste uzbuđeni ili se ljutite.
Mozak je organ kojem treba tri puta više kiseonika od ostalih organa. Ako ne dobije dovoljno kiseonika, on ga crpi iz ostalih organa. Unosom kiseonika aktiviraju se neuroni u mozgu, pinealna i pituitarna žlezda koje otvaraju vrata mentalnom potencijalu.
Da vežbanje svesne kontrole nad dahom stimuliše i povećava životnu energiju, znale su i drevne civilizacije. Prema verovanjima indijskih jogija, životna sila - prana, struji kroz nas i prožima čitav univerzum, piše "Alternativa za vas".
Deca prirodno dišu stomakom, ali kako odrastaju, gube naviku trbušnog disanja. Dah postaje sve plići i kraći, a kapacitet pluća je sve manji zato što umesto stomakom dišemo grudima i tako punimi vazduhom samo gornju trećinu pluća, a telo ulaže više energije za širenje grudnog koša nego kod disanja stomakom.
Prilikom disanja stomakom pri udahu dijafragma se povlači prema dole. Abdomen se širi na sve strane i zato se takvo disanje naziva trbušnim. Ovakvim disanjem ne samo da unosimo više kiseonika, nego koristimo manje napora i istovremeno unutrašnje organe.
U abdomenu se nalaze dve trećina ukupne količine krvi. Ritmičnim pokretanjem dijafragme i trbušnih mišića organi se pritiskaju i tako abdomen pumpa i pokreće krv i limfu kroz telo. Tako rasterećujete srce koje radi mirnije i s manje napora, dok se cirkulacija poboljšava.
Postoje brojnetehnike disanja, a najjednostavnija od njih je tehnika potpunog dubokog disanja. Izvodite je u uspravnom sedećem položaju.
Dišite duboko celim stomakom, srednjim delom grudnog koša i zatim gornjim delom. Vežbu izvodite opušteno i bez naprezanja. Pri udahu stomak polako izbacujet ka napolje, a pri izdahu vraćajte ga prema leđima.
Udisanjem što veće količine vazduha tokom nekoliko minuta izvođenja ove vežbe, telo će dobiti veću količiny dragocenog kiseonika, a time i veću količinu energije. Vežbanje disanja u prirodi, kraj mora, reke, veoma je blagotvorno za čitav naš organizam.
Probajte, tako ćete, između ostalog, aktivirati i takozvani hormon sreće.