Pod sačem, na paru, u buretu, na ražnju... postoji mnogo načina da se spremi jagnjetina.
U pirotskom selu Krupac je održana manifestacija "Staroplaninsko jagnje", na kojoj su se stočari sa Stare planine i njenih obronaka, nadmetali u pečenju jagnjadi na različite načine: pod sačem, na paru, na ražnju i drugim tradicionalnim načinima pripremanja jagnjetine.
"Najukusnija staroplaninska jagnjetina je pod sačem, a kada je reč o ovčetini, najbolja je ovca na paru. Najveća tajna kod pripreme ovce na paru jeste belo vino. Što se tiče jagnjetine pod sačem, bitno je da se dobro poklopi i ukopa u žar i mora dva i po do tri sata da se tako peče", kaže jedan od stočara, ujedno i takmičara Vladica Pejčić.
Nebojša Kostić, jedan od organizatora ove manifestacije, kaže da je staroplaninska jagnjetina bez premca jer ovce na Staroj planini se napasaju na livadama koje su veoma bogate lekovitim biljem.
Odlukom žirija, najukusniju jagnjetinu pripremila je ekipa "Kordero negro", na drugom mestu je ekipa "Reka mleka", a na trećem "Čeda ketering".
"Zato je i staroplaninsko jagnje najukusnije i najzdravije", kaže Kostić.
Jedan od vlasnika najvećih stada ovaca u pirotskom kraju Zoran Ćirić iz Krupca, kaže da je dobro što se ova manifestacija po prvi put organizuje upravo u Krupcu jer u ovom selu ima najviše ovaca u pirotskom kraju, preko 1.500 grla.
"Mi spremamo jagnjetinu na četiri načina, pod sačem, u furunu, ili kako kažu u ovom kraju vurnju, spremamo i dinstanu ovcu, jagnjetinu spremljenu u buretu, kao i jagnje na ražnju. Ražanj nije karakterističan za pirotski kraj, ali smo rešili i to da napravimo", kaže Ćirić, koji je u pripremi jagnjetine osvojio drugo mesto na ovoj manifestaciji.
Osim učesnika u nadmetanju u pripremi jagnjetine, na manifesetaciji su učestvovali i zanatlije, čiji su zanati vekovima unazad bili u direktnoj vezi sa stočarstvom i ovčarstvom.
Poslednji proizvođač klopotara, odnosno zvonaca za ovce, Dušan Madić, koji živi na Staroj planini kaže da iako ima sve manje ovaca, pa samim tim je manja potražnja i za ovim proizvodima, ipak se klopotari dosta traže i to uglavnom kao suveniri.
"Poslednji sam koji pravi klopotare u ovom kraju. Jedan moj prijatelj iz sela Rsovci ih pravi, a ja ih dorađujem, ukrašavam i spremam za prodaju. Sve je manje ovaca, ali klopotare najviše kupuju stranci, Bugari kao i ljudi iz drugih zemalja. Nažalost, moj zanat nema ko da nasledi jer je i ovaca sve manje, pa posle mene klopotare neće imati ko da pravi", kaže Madić za Tanjug.
Predsednik opštine Pirot Vladan Vasić kaže da opština Pirot pomaže održavanje ovakvih manifestacija u pirotskim selima sa ciljem da se sačuva selo i da se sela ožive.
"To smo već uradili sa selima Izvor i Temska, gde se održava Sajam staroplaninske hrane i mislim da ljudi koji su došli ovde, a ima ih i iz inostratsva mogu da vide sve čime Pirot raspolaže, od pirotskog jagnjeta, do peglane kobasice, pirotskog ćilima i kačkavalja. To je šansa za meštane ovih sela da prodaju svoje proizvode, ostvare zaradu i to je i krajnji cilj, povećanje broja turista i povećanje broja ljudi koji se bave proizvodnjom tradicionalne hrane", kaže Vasić.
Organizatori ove manifestacije su Turistička organizacija Pirot, Mesna zajednica sela Krupac i Udruženje građana "Vidlič" iz Krupca, uz podršku opštine Pirot.