Životnji vek čoveka je sve duži, ali i nove bolesti se takođe pojavljuju, kao i sve više onih koji su ranjivi na alergije, autoimuna i druga oboljenja. Zašto je tako objasnio je profesor neurofarmakologije na Univerzitetu u Edinburgu.
"Znamo da se učestalost autoimunih bolesti povećava za tri, četiri odsto godišnje, kao što znamo i da se za nekoliko decenija čak za 150 odsto povećao broj u suštini alergijskih oboljenja, kao što su astma, rinitis, dermatitis, ali i gastrointestinalnih poremećaja. Kada sam ja išao u školu, niko u razredu nije imao astmu, a sada u svakom odeljenju bar po jedno dete ima astmu i alergijske reakcije. Suočavamo se, takođe, i sa porastom malignih oboljenja, čiji nastanak se, takođe, povezuje sa padom imuniteta", kaže za "Novosti" Doktor Pol Klejton, profesor neurofarmakologije na Univerzitetu u Edinburgu i predavač na postdiplomskim studijama Oksford univerziteta, koji je nedavno bio u Beogradu na prvom simpozijumu o imunitetu, u organizaciji Srpskog apotekarskog društva.
"Verujemo da postoji nekoliko razloga. Ono što dovodi do ove disfunkcije imuniteta su dva odvojena faktora, oba vezana za ishranu. Jedan od njih je nedostatak 1.3 i 1.6 beta glukana iz lanca ishrane, što je posledica promena u poljoprivredi i procesa u tehnologiji proizvodnje hrane. Drugi uzrok je uklanjanje antizapaljenskih faktora, a to su omega 3 kiseline, koje su dosta redukovane iz hrane. To nas je učinilo ranjivim na alergije, a veruje se da je pokrenulo i autoimune bolesti i ostavilo odbrambeni sistem veoma slabim. Svi ovi faktori su nas učinili mnogo podložnijima bolestima nego što su to bili naši preci."
Kako su sada beta glukani, otkriveni još 1968. godine, izbili u prvi plan kada je reč o jačanju imuniteta?
"Naučnici Univerziteta u Nju Orleansu, koji su ih i pronašli, uspeli su da otkriju neverovatna svojstva koja beta glukani imaju na imuni sistem našeg organizma i to otkriće smatra se ključnim pomakom u nauci o jačanju imuniteta. Postoje brojna istraživanja jedinjenja beta glukana koja su se pokazala esencijalno važnim."
Stvara se utisak da se, možda, najveći broj istraživanja radi na temu imuniteta?
"Zapravo, najčešća istraživanja na polju zdravstva se i sprovode u pogledu jačanja imuniteta. Kroz istoriju, ljudi pokušavaju da nađu način kako da stimulišu ćelije odgovorne za jačanje imuniteta. Što je imunitet ljudskog organizma jači i otporniji, lakše će se izboriti sa infekcijama, virusima, gljivicama i prehladama. Istraživanja jedinjenja beta glukana su se pokazala esencijalno važnim za optimalno funkcionisanje imuniteta ne samo kod ljudi, nego čak i kod drugih sisara i ptica."
Ako se decenijama zna efekat beta glukana na imunitet, zašto se sad, a svi smo već prilično skeptični prema "magičnim pilulama", potencira njihova uloga?
"Ranije su beta glukani bili vrlo prisutni u lancu ishrane, pa smo ih konzumirali svakodnevno. Međutim, danas, kao posledica promena u prehrambenoj tehnologiji, naš unos ovih jedinjenja je znatno manji, što za posledicu ima disfunkciju našeg imunosistema. Zato ih moramo unositi kao dodatke ishani. S obzirom na to da podstiču aktivnost imunih ćelija čiji je životni ciklus dva, tri dana, kako bi imali efekta, trebalo bi da se uzimaju u kontinuitetu."
U prirodi beta glukana ima u žitaricama (zob, ječam), pojedinim pečurkama (reiši, šitake, maitake) i nekim vrsta algi, u kvascu.