Evo zašto je važno da poznajete porodičnu medicinsku istoriju.
Ako se pitate da li ste pod povišenim rizikom od dobijanja pojedinih bolesti, zato što u bližoj porodici imate nekoga ko od njih pati, niste zabrinuti bez razloga, i trebalo bi da povedete računa o prevenciji.
Nemojte odlagati razgovor o tome sa svojim lekarom. Možda se ispostavi da nemate nikakvog razloga za brigu, a ako ima - bolje je da toga budete svesni na vreme, tako da možete da promenite životne navike, ukoliko je to neophodno.
Donosimo vam listu 10 najčešćih bolesti i zdravstvenih stanja o kojima bi trebalo da se informišete, ukoliko neko od članova vaše porodice pati od njih.
*Hantingtonova bolest je autozomno dominantna nasledna bolest koja se klinički manifestuje progresivnim poremećajima kretanja i demencijom u srednjem odraslom dobu, odnosno, posle 30. godine života, a tokom narednih 15 - 20 godina dolazi do potpunog gubitka motorne kontrole i mentalnih funkcija. Cistična fibroza je genetski poremećaj koji se nasleđuje autozomno recesivno i najviše remeti funkciju disanja, ali se javljaju i poremećaji funkcije pankreasa, jetre i creva. Najčešće dovodi do čestih zapaljenja i insuficijencije pluća i pankreasa. Drugi simptomi mogu biti infekcije sinusa, slabiji rast i razvoj i infertilitet usled začepljenja semenovoda. Karakteriše se abnormalnim transportom hlorida i natrijuma preko epitela, dovodeći do pojave gustog viskoznog sekreta.
Ovo nije konačna lista, naravno, i na njoj se ne nalaze bolesti koje su očigledno genetski uslovljene, poput Hantingtonove bolesti, ili cistične fibroze na primer.
Jako je važno da razgovarate sa roditeljima i bliskom rođacima, o tome da li se u vašoj porodici neka od ovih stanja javljaju, i ako je to slučaj, da o tome porazgovarate sa svojim lekarom i vidite možete li nešto da uradite da smanjite rizik od razboljevanja.
Grubo govoreći, što je bliskije krvno srodstvo, i što je mlađa osoba kod koje se bolest pojavila, to je viši rizik po zdravlje. Dakle, ako je vaša majka imala određeni zdravstveni problem u tridesetim godinama, rizik po vaše zdravlje je viši nego ako je taj isti problem imala vaša dalja rođaka u svojim '80.
Kancer
Ovo je, prirodno, bolest koja izaziva veliku zabrinutost. Ali, svega nekoliko tipova kancera prenose se kroz generacije jedne porodice. Na prvom mestu, tu je rak dojke, i ako je vaša majka, tetka, sestra ili baka imala rak dojke, naročito ako ga je imala u mlađem životnom dobu, jako je važno da idete na redovne preventivne preglede. Nemojte da se "kockate".
Još jedan čest tip kancera koji se prenosi u porodici je rak debelog creva, i ponovo starosna dob i broj članova jedne porodice kod kojih se javio imaju veliki značaj za određivanje potencijalnog rizika kod pojedinca.
Rak jajnika, takođe. Ukoliko imate slučajeve raka jajnika u porodici, važno je da se radi skrinig, i o tome morate obavestiti svog ginekologa.
Rak prostate takođe se ponekad javlja iz generacije u generaciju, i ako se ovaj tip kancera javio kod nekog od bliskih srodnika u mlađim godinama (recimo, kod vašeg brata, oca, ujaka, strica u '40. ili '50. godinama), jako je važno da počnete da se kontrolišete redovno, već posle 30. rođendana.
Kardiovaskularne bolesti
Ovo uključuje i moždane udare i bolesti srca. Postoji mnogo faktora koji doprinose ukupnom riziku, uključujući i životne navike, kao što su pušenje, neaktivnost ili nepravilna ishrana. Ali, nasleđuje se sklonost ka kardiovaskularnim bolestima, naročito kroz povišen krvni pritisak i povišen holesterol.
Vaš lekar trebalo bi da obrati pažnju na vaš krvni pritisak i nivo holesterola, ukoliko imate istoriju kardiovaskularnih bolesti u porodici.
Dobra stvar je što kod kardiovaskularnih bolesti možete mnogo toga da uradite prosto promenom životnih navika.
Osteoporoza
Preuranjeno "trošenje" kostiju je nešto što se često javlja u više generacija u jednoj porodici. Jednostavan način da proverite kako stoje stvari je da posle 40. godine odete na test koji proverava gustinu kostiju. Ovo je naročito važno za žene, pošto je kod njih rizik od osteoporoze viši nego kod muškaraca.
Problemi sa vidom
Katarakta, glaukom i makularna degeneracija oka su među glavnim uzrocima gubitka vida. Rano otkrivanje je od ključne važnosti za tok lečenja, pa ako se ove bolesti javljaju u vašoj porodici, idite na redovne oftalmološke preglede jednom godišnje.
Artritis
Neki tipovi artritisa javljaju se zbog "istrošenosti" zglobova zbog godina na primer, ali, giht, reumatoidni artritis iankilozni spondilitis su i genetski uslovljeni.
Demencija
Dobra vest je da iako se u retkim slučajevima demencija, uključujući i potkategoriju u vidu Alchajmerove bolesti, nasleđuje, u najvećem broju slučajeva ove bolesti javljaju se sporadično, i ne povećavaju previše rizik kod ostalih članova porodice.
Krvni ugrušci
Ako je neko od članova vaše porodice imao ozbiljniji problem sa stvaranjem ugrušaka u krvi (duboku vensku trombozu ili emboliju pluća, na primer), važno je da vaš lekar to zna. Abnormalnosti u vezi sa zgrušavanjem krvi mogu da budu nasledne, a relativno se lako otkrivaju jednostavnom analizom krvi.
Dijabetes
Navike i način života ovde imaju važnu ulogu, ali nasledni faktor definitivno utiče na dijabetes, i to značajno. Što ranije toga postanete svesni, i što ranije uvedete promene u načinu ishrane i stepenu fizičke aktivnosti, to je manji rizik od komplikacija kasnije.
Problemi sa menstruacijom
Neće se svi problemi vezani za reproduktivno zdravlje prenositi po ženskoj liniji, ali sklonost ka bolnim menstruacijama, endometriozi ili sindromu policističnih jajnika je i genetski određena.
Autoimune bolesti
Ova velika grupa stanja koja uključuje bolesti poput lupusa, problema sa štitastom žlezdom i celijakiju, na primer, često se prenosi kroz generacije u jednoj proodici. Ako neko od članova vaše porodice ima neku autoimunu bolest, o tome morate obavestiti svog lekara.
Na neka od ovih stanja ne možete uticati previše, ali za mnoge od ovih bolesti faktore rizika možete značajno umanjiti ako promenite životne navike i pridržavate se saveta lekara u vezi sa prevencijom.