Brojni su razlozi zbog kojih se u vreme izolacije možete osećati umorno, iscrpljeno ili se borite s nesanicom
Istraživanja pokazuju da uzrok umora ne mora biti samo fizičke prirode već je neretko posledica stresa i anksioznosti. U aktuelnoj situaciji sa pandemijom korona virusa, problem bi mogla da bude upravo svakodnevna monotonija ili neželjena promena rutine.
Osećaj umora psiholozi povezuju s mentalnim opterećenjem povezanim sa koronom i podsećaju da umor može imati fizičke i psihološke uzroke.
Dr Sarita Robinson, profesor psihologije sa Univerziteta u Lankaširu kaže da nije neuobičajeno da imamo manjak energije čak i kada ništa ne radimo.
Što manje radite, osećate se još umornije, zbog čega radite još manje, pa se na kraju vrtite u začaranom krugu, rekla je ona za ScienceAlert.
Svim velikim životnim promenama zajednički je period prilagođavanja, kaže Robinson i dodaje da je za to potreban određen vremenski period, kao i da se prilagođavanje događa u fazama.
U prvoj nedelji prilagođavanja odstupate od dotadašnjeg načina života i rada i uspostavljate nove interakcije. To se obično postiže četvrtog ili petog dana, posle čega život postaje smireniji i predvidljiviji.
U prvim nedeljama izolacije većina ljudi može biti lošeg raspoloženja. Reč je o uobičajenoj fazi prilagođavanja, teši nas Robinson i kaže da će i ta faza proći i da će se većina već naredne nedelje osećati bolje.
Potpuno, funkcionalno prilagođavanje na nov način života obično se dešava posle tri meseca.
Kako se izboriti sa apatijom i bezvoljnošću? Zadajte sebi svakodnevne zadatke, kaže profesorka.
Stručnjaci predlažu bilo kakvu fizičku aktivnost jer, ako niste fizički aktivni, u vašu krv stiže manje kiseonika zbog čega se nivo umora povećava i samim tim smo zbog toga nervozni i nemotivisani.
Psihološki uzrok umora može biti i teskoba, kaže ona.
Pandemija je učinila ljude zbunjenim i nesigurnim i ulila im osećaj strepnje. Svi ti osećaji mogu dovesti do lošeg kvaliteta sna, čija su posledica umor i anksioznost, rekla je Robinson.
Da biste to izbegli, stručnjaci predlažu svakodnevno vežbanje, istezanje ili makar šetnju po stanu.
Ako radite od kuće, napravite pauzu kako biste se istegnuli.
Umesto gledanja televizije, radite nešto što će stimulisati vaš mozak - rešavajte ukrštene reči, telefonirajte prijateljima.
Važno je jesti više voća i unositi dovoljne količine vode u organizam. Hidratacija ima veliku ulogu u radu mozga kao i u podizanju nivoa energije.
Planirajte unapred i postavite sebi ciljeve. Zamislite kako će izgledati dan kada će mere izolacije prestati i u tome pokušajte pronaći nešto pozitivno, savetuje Robinson.