Predsjednik FSS i najveći igrač u istoriji Zvezde i našeg fudbala ima samo jednu, veliku žal kada razmišlja o svojoj karijeri. Poslije svega, oprostio je svom prijatelju i treneru.
Predsjedniik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić, igračka i funkcionerska ikona FK Crvena zvezda, zvanično je u izboru UEFA proglašen za najboljeg srpskog igrača u istoriji i smatra se jednim od najboljih lijevih krila koja su igrala fudbal. Izuzev dvije sezone u Francuskoj, proveo je čitavu karijeru noseći crveno-bijeli dres, a malo je nedostajalo da pređe u Real Madrid zajedno sa Miljanom Miljanićem, svojim trenerom iz Zvezde. Međutim, to se nije dogodilo.
Gostujući u emisiji "Šta sam tebi, ko sam sebi" autora Ivana Stankovića, on je otkrio detalje tog transfera za kojim je dugo žalio, ali je ipak oprostio Miljaniću.
"Miljan je faktički otac naše generacije i došao je poslije 1966/67, bio sam već prvotimac, ali za njega je već vezana ta moja generacija igrača, koja je četiri-pet godina bila prvak Jugoslavije, osvajač Kupa... Uopšte, uspjesi moje generacije bili su vezani za taj tim i za Miljana", rekao je Džajić.
Miljanova čuvena floskula bila je "igra bez lopte"? "Narod se onda pitao šta je to. U fudbalu je to teško objasniti, da trčite i da pravite prostor drugome. Ne morate uvijek vi da imate loptu. On je nama i često objašnjavao manevar, kompozicije, vozove... Imao je svoje izraze, bio je dobar trener", kazao je Džajić.
- Vodio je i Real Madrid?, upitao je voditelj.
- Jeste, bio je tamo... I nije poveo mene, a obećao je.
- Zašto?
- Ne znam.
- Da li ste mogli tada da idete?
- Mogao sam...
- Šta je zapelo, bili ste nerazdvojni?
- Jesmo...
"Na jednom turniru u Španiji bili su Zvezda, Real Sporting iz Lisabona i Granada. Turnir je bio u Badahozu. Pobijedili smo Sporting 6:1 i igrao sam izvanredno. Sutradan smo pobijedili Real 2:1 i poslije toga su ljudi iz Reala uputili pismo Zvezdi, da bi željeli da igram na oproštaju Fransiska Genta, lijevog krila i jednog od najboljih Realovih igrača. Kada je stiglo pismo, Miljan je rekao da bi trebalo da idem u Real, da odigram tu utakmicu"
"U međuvremenu, dan prije te utakmice igrali smo Totenhemom u Kupu UEFA, pobijedili smo 1:0, a mene su strašno boljela leđa. Rekao sam 'Miljane, ja ne mogu da idem, igrao sam pod injekcijama'. Rekao mi je da moram da idem, da je to doživljaj i ubijedio me je. Otišli smo u Madrid, izmasirali su me. Gento je igrao lijevo krilo pet minuta, utakmica je bila prekinuta, dao je meni dres sa brojem '11', podiže mi ruku, njegov sam nasljednik... Bio sam pun utisaka i mislio sam da sam jednom nogom u Realu"
"U međuvremenu sam morao da služim vojsku i Miljan mi ništa nije javio, a u međuvremenu se dogovorio sa Realom. Pozvao sam ga iz vojske i rekao sam mu da je Atletiko Madrid došao po mene i da traže da idem u Atletiko. Nabrojao mi je čak i navalu Amanćo - Velaskez - Santiljana - Roberto Martinez - ja, u kojoj je trebalo da igram. Odbijem Atletiko, vratim se iz vojske, a Miljan već ode u Real. Čekao sam i nikakav poziv nisam dobio. Nikad nisam reagovao na to. Šta ja tu mogu, da se nudim? Imate i granicu do koje idete, nisam sebe htio da ponizim. Pogotovo jer mi je on rekao, objasnio mi i sastav u kojem ću da igram, ali od toga nije bilo ništa".
Prošlo je dosta vremena, a u jednom TV studiju njih dvojica razgovarali su o tome.
"Jednom prilikom bili smo u Italiji, neka emisija na Rai Uno je bila, mnogo ljudi iz sporta. Rekao mi je 'Pogriješio sam prema tebi, nezgodno je bilo da budu dva Jugoslovena kod Franka u Španiji...', pa je ipak doveo dva Nijemca. Ali znate kako, Miljana sam cijenio, mislim i dan-danas da je bio jedan od najboljih trenera i ne bih želio da nešto zvuči pogrešno, jedino mi je žao što me nije poveo. Zbog mog CV-a žao mi je što nisam igrao u Realu, a mogao sam".
Miljan Miljanić preminuo je u januaru 2012, u 82. godini, a upravo je Džajić održao govor na sahrani. "Moj trener Miljan Miljanić, moj učitelj i prijatelj", rekao je na početku govora. "Govorio je da je Zvezda jedna jedina i uvjerili smo se u to i onda u Atini, kada je od tuge srce pucalo. Najbolji je trener kojeg sam sreo u životu i najbolji pedagog, kome niko nije bio ravan", govorio je Džajić drhtavim glasom. "Dragi naš Čiča, mi zvezdaši te nikad nećemo zaboraviti, to nam ostaje kao zakletva. Tvoj kraj nema kraja".
Miljanić je vodio Zvezdu od 1966. do 1974. i uz niz titula prvaka Jugoslavije predvodio je i u polufinalu Kupa šampiona protiv Panatinaikosa 1971, što je bio upamćen kao jedan od najbolnijih i najkontroverznijih evropskih poraza crveno-bijelih. Takođe, bio je i selektor Jugoslavjie u letiri mandata, a na klupi Reala sjedio je od 1974. do 1977. Vodio je i Valensiju, radio je i u Kuvajtu i Emiratima.
Dragan Džajić igrao je za Zvezdu 12 godina, od 1963. do 1975, potom je proveo dvije godine u Bastiji, a prekinuo je karijeru tokom sezone 1977/78, takođe u Zvezdi. Potom je postao funkcioner kluba i operativac pod čijim je vođstvom Zvezda postala prvak Evrope i svijeta 1991. godine.