Živa legenda Partizana pred 153. "večiti derbi" pričao je o snovima, ljubavi, prvom seksualnom iskustvu, novcu, društvenim mrežama, čak i dijeti. "Jedem sve osim kivija", našalio se kapiten crno-belih Saša Ilić.
"Ja bih da igra još malo, jer je Sale samo jedan..."
Ori se i ove sezone sa Juga. Kapiten nema nameru da stane, igraće dok bude mogao da stoji na nogama. I treba! I jedan njegov potez u 90. minutu vraća veru u fudbal kojeg više nema. Jedna njegova reč u svlačionici vredi više od svih sastanaka uoči meča.
Zahvaljujući lopti, obišao je svet.
"Njujork i Pariz odišu glamurom, ali su Indija i Brazil na mene ostavili najjači utisak".
Zbog dece bi ponovo na Maldive, zbog supruge opet u Kurševel. Tek pod stare dane, stao je na skije. Za sada, samo stoji:
"Tijana skija, ja posmatram. Čim završim karijeru, eto i mene na stazi".
Putovanja mu imaju smisla isključivo sa osobom koju voli. Kao što i remi igra samo sa društvom koje mu prija.
"Ne vrti se lova. Uvek igramo u nešto simbolično. Poraženi mora da uradi ono što mu kažemo".
Tarot je čudo. Karta te iznenadi kada se najmanje nadaš. Sale je odmah izvukao "Novac".
"A upravo rekoh da nema love. Eto vidiš kakve sam sreće".
Idemo dalje. Poslednja linija. Možda ima još iznenađenja. KUĆNI LJUBIMCI, MEDIJI, LJUBAV, SEKS.
"Auuu, kakav bedem. Kako ja to motam, reci…"
U veznom redu i napadu nema mnogo bure. SNOVI, HRANA, FILM, DETINJSTVO – DRUŠTVO, MUZIKA.
"Nisam neki filmofil, a ne važim ni za velikog ljubitelja muzike. Bolje da odmah sklonimo ta dva igrača".
Četvrti sudija diže tablu. Sale vrši dvostruku izmenu. Bolje da nije. Na teren ulaze BES i POROCI.
NOVAC:
"Ima ga mnogo u fudbalu. Živimo u vremenu u kome novac igra veoma bitnu ulogu. Lepo ga je imati. Kada sam počinjao karijeru, bilo je drugih prioriteta. Naročito za nas koji smo ponikli u školama Partizana i Zvezde. Nismo jurili za parama, imali smo druga interesovanja. Tek u ovim godinama vidim gde sam pravio greške. Da sam vukao bolje poteze, možda bih zaradio više. Ne kajem se. Otišao sam relativno kasno u inostranstvo. Seltu sam prihvatio zbog Antića, a ne zbog novca. On tek kasnije dobija presudna uticaj. Otišao sam u Galatasaraj zbog boljeg ugovora, ali je i Partizan dobro zaradio. U Salcburgu sam imao slična primanja kao u Turskoj. Da se ne lažemo, pare su važne ali ne i najvažniji faktor u životu. Sve možete da kupite osim zdravlja i sreće".
KUĆNI LJUBIMCI
"Supruga je imala haskija koji je uginuo pre nekoliko godina. Dovoljno smo dugo zajedno da mogu da kažem da sam i ja imao kućnog ljubimca. Svi smo bili izuzetno vezani za Teu i još uvek nemamo snage da joj nađemo zamenu. Tijana i tašta i dalje pate. Da prođe malo vremena pa ćemo uskoro ponovo imati psa. Zbog dece. Kao momak koji je odrastao na selu, volim sve domaće životinje. Gajio sam mačke i papagaje, ali psi izazivaju neku posebnu emociju".
MEDIJI
"Javne smo ličnosti i moramo da budemo dostupni medijima. I kada je dobro i kada ide loše. Iskreno, uvek sam imao sjajnu saradnju sa novinarima i nadam se da će tako ostati do kraja karijere. Uvek sam bio realan. Nisam se ljutio kada pišu loše, niti sam padao u euforiju kada su me dizali u zvezde. Suština je da moraš uvek da budeš na usluzi jer i vi radite svoj posao kao mi naš na terenu. Ne koristim društvene mreže jer je to zadiranje u privatnost. Izlazi u javnost mnogo stvari koje nemaju veze sa novinarstvom. Trenutak nepažnje i eto te na stubu srama. Supruga je zadužena za pres kliping. Pažljivo skuplja isečke iz novina i ređa ih u arhivu. Bio je ranije jedan novinar koji se time bavio. Mene to trenutno ne zanima previše, ali sam svestan koliko će značaj imati kada deca odrastu. Biće mi zadovoljstvo da im pokažem gde je tata igrao i šta je sve osvojio. Sećam se prvog članka o sebi. Posle memorijalnog turnira 'Nei Roda', kada sam dao tri gola petlićima Zvezde, prvi put je moje ime pomenuto u novinama. Priznajem, tada sam zaista bio ponosan".
LJUBAV
"Supruga i naša deca Nikša i Neva su osnova mog života. Uz njih je sve mnogo lakše. Ne volim da govorim o tome, ali tvrdim da bez podrške najmilijih ne bih ovoliko dugo trajao u fudbalu. Sa Tijanom sam se prvo družio, pa smo počeli da se zabavljamo i dosta dugo je to trajalo. Kada sada vratimo film, žao nam je što se nismo ranije venčali i dobili decu. Posle familije, roditelja, sestre Bosiljke i sestrića Nestora, na red dolazi ljubav prema Partizanu. Bezuslovna i neraskidiva".
SEKS
"Gde god sam igrao van Srbiji, principi su isti. Osim možda u Austriji jer tamo kao i u Holandiji nema karantina. U Španiji i Turskoj su igrači izolovani uoči utakmice i nemaju priliku da razmišljaju o seksu. Ne verujem da ta aktivnost utiče na dešavanja na terenu. Sve je individualno. Druga je stvar kada se ode na neke duže turnire. Tada se angažuje stručan tim ljudi koji vodi računa o posledicama apstinencije. Postoje reprezentacije koje dozvoljavaju prisustvo lepših polovina u hotelu. Nemam ništa protiv toga. Kako kome odgovara. Svoje prvo seksualno iskustvo imao sam relativno kasno. Sa 17 ili 18 godina. Da, bilo je mnogo veće treme nego kada sam debitovao u Čačku".
SNOVI
"Ja sam ti operisan od snova. Skoro nikada ne sanjam. Kada me pitaju šta si poslednji put sanjao, nemam blage veze. Supruga češće sanja i mašta o svemu. Ja sam prilično realan i ona mi zamera. Jedno je sigurno, spavam mirno. Snom pravednika. I to mi je jedino važno".
HRANA
"Sve sam probao, ne postoji jelo koje ne volim i ni za jedno ne mogu da kažem da mi je omiljeno. Meni je bitno sa kim jedem. Na svu sreću, nisam sklon gojenju. Genetika valjda. Dva puta dnevno ili na svaka dva minuta, apsolutno je isto. Kilogrami neće na mene. To je zbog dijete na bazi kivija. Jedem sve osim kivija, hahahaha".
BES
"Privatno, umem da se iznerviram, ali se brzo iskontolišem. Na terenu ne. Često planem i tek posle dva dana shvatim šta sam uradio. To bih voleo da izbacim. Ranije sam se vadio na mladost. Sada više nemam alibi. Tražio sam i pomoć psihologa, razgovori su veoma važni u tim stresnim situacijama. Valjda će sa godinama i bes izgubiti na intezitetu. Uostalom, tek mi je 40. Ha-haaa-ha. Ja sam ti kao doktor Džekil i mister Hajd. Na terenu prznica, u privatnom životu totalno druga osoba. Kada su došli u Partizan, Đuričković i Sale Marjanović nisu mogli da veruju šta se dešava. Đuričko kaže: 'Je l' se sećaš šta si nam sve rekao u Nišu?'. Mislili su da sam arogantan i bezobrazan. Kad ono, Sale sjajan momak".
DETINJSTVO
"Bezbrižno i srećno. Uglavnom kod bake i deke na selu. Sa braćom od ujaka i stričeva jurcali za lopton po ceo dan. Tada je svako selo bilo prepuno dece. Sada me kao roditelja brine činjenica da moje dete od sedam godina visi na telefonu i za kompjuterom. Ali kako da mu zabranim kad i njegovi vršnjaci imaju ista interesovanja. Mi smo ranije u Borči visili ispred zgrade i mrtvi umorni dolazili kući. Fudbal, basket, žmurke, između dve vatre... Pa klikere. Kako ko završi domaći, siđe dole u dvorište. Pa udri. Tad je bilo tako. Ili si najpametniji u kraju pa učiš školu ili si najbrži pa igraš sve što ima veze sa loptom. Drugačije ne možeš da plivaš u društvu. Deca su surova. Ubeđen sam da je moje detinjstvo bilo mnogo srećnije nego detinjstvo dece koja danas imaju daleko bolje uslove i veće mogućnosti. Možda baš zbog tih 'mogućnosti'".
DRUŠTVO
"Nemam puno pravih prijatelja. Nekolicina drugova sa kojima sam odrastao i danas je u mom okruženju. Pre braka sam sve svoje slobodno vreme provodio sa njima. Sada ih ne zanemarujem, ali je porodica ipak na prvom mestu. Moji najbolji drugovi van fudbala su zvezdaši. Ok, jedan je zvezdaš, drugi partizanovac. Kada se završi Derbi, sve je dozvoljeno. Krenu prozivke, dođe do čarki, ali isključivo na prijateljskoj bazi. Zvezdaš ume da bude surov. Navikao sam. Naravno da nije objektivan. Bože moj. Nisam ni ja kada se povede priča o Partizanu. Sve množim sa dva. Nikada nismo vodili računa ko za koga navija. Družimo se ceo život jer smo se, jednostavno, našli".
POROCI
"Nikada ništa nisam krio, neću ni sada. Moj najveći porok su cigarete. Kad sam bio mlađi, izlazio sam i voleo da popijem. U Srbiji sve to dobije mnogo veće razmere nego što zaista jeste. Od kada sam se oženio i dobio decu, poroci su smanjeni na minimum. Ali ostaje glas koji me bije. Čim me sretnu na ulici, pitaju: 'Ej, je l' si bio sinoć?'. E pa nisam bio. Izađem povremeno sa društvom, ali nema više do zore. Mator sam da bih se borio sa mamurlukom. Auuu, koliko se teže podnosi u ovim godinama. To je ključni razlog zašto više ne mogu. Sećam se ranije, nas desetorica iz Partizana, nisu bitna imena, odemo u grad i zaginemo, a ujutru svi orni za trening. Kad bih se sada vratio u 5, ne bih se ni probudio. Ali ne za taj jutarnji, već za onaj popodnevni kroz tri dana".
Nikotin ne utiče na maštu. Sale i sa 40 crta po terenu. Njegove lopte imaju adresu. U bilo kom sistemu.
SISTEM 4-4-2
"Taktika kod Tumbe nije imala neku važnu ulogu. Više su fudbalski kvaliteti dolazili do izražaja. Kasnije sam shvatio da je taktika jedna od najbitnijih stvari u fudbalu. Moja prirodna pozicija je ofanzivni vezni. Sada se to gubi. U ovoj formaciji nema mesta za igrača mog profila. Zato sam se šetao sa zadnjeg na levog veznog. Pa sve do uloge drugog špica. Posle toliko godina iskustva imam utisak da mogu da igram na bilo kojoj poziciji. Možda ne toliko kvalitetno, ali učeći i upijajući od vrhunskih stručnjaka sada kapiram fudbal mnogo ozbiljnije nego ranije. Evo ovako, u sistemu 4-2-3-1, vidim sebe kao idealno rešenje iza najisturenijeg igrača. U ulozi pleja. Pre svega zbog završnog pasa. S tim što bi možda ovaj moj čuveni šut konačno proradio i van šesnaesterca".
On bi da igra još malo. Jer je život samo jedan. Treba mu verovati. I pustiti mu na volju. Bar zbog te bravure u 90. minutu. Jedne, ali vredne. Uff, koliko vredne!