"Ogroman gubitak za Partizan, katastrofa, mnogo je dubok njegov trag u košarci", kaže za MONDO Goran Grbović, saigrač preminule legende crno-belih
Saigrači u Partizanu i reprezentaciji, prijatelji, saborci, "saplemenici", sugrađani… Toliko je toga što spaja Milenka Savovića i Gorana Grbovića.
"Svetog Save" više nema, a njegovim prijateljima ostaje samo da tuguju. Popularni "Grba" je izdvojio malo ovog teškog vremena da za MONDO ispriča o kakvoj se veličini radi i kakvoj zaista posebnoj ličnosti, ne samo košarke, već i umetničkog života Beograda.
"Osećanja su mi pomešana, tako da ne znam koje je teže od kojeg", priča Grbović.
Tema je Milenko Savović, čovek o kome ima toliko toga da se priča – mnogo je čitao, voleo je umetnost, posebno muziku i posebno rokenrol, ali je bio i veliki prijatelj, omiljen kod svih koji su ga poznavali.
"Jednostavno, kad se dogode te situacije, kad ti umre neko blizak… Svi smo mi, koliko god se razilazili geografski ili vremenski, nekad i na po 10 godina, onda se odričete svega osim takve vrste prijateljstva. Savu poznajem od sezone 1978/79. godine, kroz juniorske reprezentacije do seniora, pa onda Partizan, gde smo se najviše družili. Da bi se bavio ovim sportom kojim se mi bavimo, da bi imao neki uspeh, ti moraš da imaš ekskluzivnu hemiju u ekipi. To je ekipa koja napravi vrstu prijateljskog 'klastera' i osvoji nešto. Bili smo više nego prijatelji. Što se njega tiče, bio je poseban tip, poseban košarkaš, zezali smo se da je on Dejvid Bouvi, tada velika zvezda, a da sam ja kao Springstin. Gile iz Orgazma mu je bio školski drug, pa smo govorili da je on u rokenrolu, mi u pikenrolu. Pomešana su mi sad osećanja, pomešana tako da se ne zna koje je teže od kojeg", priča Grbović za MONDO.
A kakav je bio van terena?
"Sava je u svakom smislu te reči bio potpuni modernista, ako mogu da se izrazim kroz neki umetnički pravac. Jedan specifičan, intelektualni tip, koji je bio u svim modernim tokovima. Posebno muzike, ne samo zato što je išao u školu sa Giletom. Jednostavno je bilo to vreme rokenrola i ceo je bio u tome. Ali, ne samo muzike. Znam da smo mi tada mnogo čitali, nisu morali da nas teraju, a on je čitao baš mnogo, uvek kad smo negde putovali nosio je mnogo knjiga. Bio je posvećen, radio je na sebi. I njegova pojava tada u to vreme – bio je izuzetno popularan, lep, simpatičan, Trebinjac, sa 2.10 visine. A bio je miran, potpuno intelektualan tip. Van košarke je bio posvećen umetnosti, svakoj vrsti, bio je foklor grada Beograda i to je ostao do kraja života. Ostao je u tom duhu grada Beograda i posle karijere. Sve to nosi svoje neko vreme i težinu, ali nije hteo da se odrekne beogradskog života, koji je tih godina i decenija bio centar regionalnog života i načina života", priča Grbović.
Mi smo bili pikenrol, Sava rokenrol: Emotivni oproštaj legende Partizana od kapitena, intelektualca, moderniste!
Savović je početkom februara hospitalizovan zbog koronavirusa.
"Jako mi je teško palo saznanje da je izgubio tu bitku. Pošto je javna ličnost, uputio je i tu poruku da je jako važno biti oprezan. Kad se baviš profesionalnim sportom, moraš da rizikuješ, a on je ceo život rizikovao, ponašao se okrenut sportskom razmišljanju. Jako mi je teško… Na kraju krajeva, vreme koje smo proveli zajedno je najkvalitetnije vreme jer smo za njega žrtvovali to neko normalno vreme", priča on.
Goran Grbović je sada direktor beogradske Arene, koja je već godinu dana kovid bolnica i za to vreme se nagledao mnogo tužnih stvari. A treba reći i da je korona poslednjih meseci odnela mnogo ljudi iz košarke i veoma pogodila ovaj sport. On sam je prošlog leta imao velike zdravstvene probleme, doživeo je dva teška srčana udara, ali se izvukao i sada kaže da je dobro.
Pošto je gledao šta se sve dešava sa kovidom, pošto je video lično kako korona pogađa zdravstvo, ali i zbog toga što je on veliko ime i što su otišla velika imena košarke, za koju se stiče utisak da je posebno pogođena virusom, pitali smo Grbovića da li bi možda imalo smisla da se pošalje neka poruka javnosti…
"Možemo da šaljemo poruke kakve god hoćeš, ako mi nemamo dovoljno svesti… Ako epitaf tih ljudi treba da bude da to nije obična bolest, već podmukla… Da je pogodila košarku, jeste. Znamo koliko je narušila same temelje opstanka srpske košarke, ali odlazak ovih nekih ljudi je narušio zidove nekih drugih… Pošto Milenka više nema, dovoljno je da pogledaš samo šta je on ostavio kolika je njegova brazda bila u košarci i kao funkcionera i igrača. Za Partizan je ovo ogroman gubitak, katastrofa. Za nas lično, za sve nas koji smo bili njegovi saplemenici i saborci, ovo je poražavajuće, u svakom smislu te reči", ispričao je Grbović u dahu, a onda dodao:
"Arena je već godinu dana kovid bolnica. Ne znam kako ljudi ne razumeju da ti na kraju sa koliko god da si ljudi okružen, umireš sam...", pričao je pa zaćutao Goran Grbović.
(mondo.rs)