Novak Đoković je bio posebno vezan za deda Vladimira koji je preminuo, zbog njega je plakao, a kažu da mnogo liči na njega.
Novak Đoković ne zaboravlja čovjeka koji je među najzaslužnijima što je postao najbolji teniser svih vremena. U pitanju je njegov deda Vladimir koji je preminuo u aprilu 2012. godine. Nole je dao opširan intervju za "60 minutes", a na njihovom "YouTube" kanalu objavili su i snimak prethodnog intervjua koji je objavljen baš 2012. godine, prije Vladimirove smrti. Mnogi fanovi su to vidjeli i komentarisali su koliko njih dvojica ustvari liče.
Tragičnu vijest o smrti dede Đoković je saznao na treningu pred meč protiv Aleksandera Dolgopolova (Ukrajina) na turniru u Monte Karlu. Spekulisalo se tada da će odustati od takmičenja, nije to učinio. Pobijedio je u tom meču, onda je podigao ruke visoko ka nebu i počeo da plače. Svi su odmah znali o čemu se radi. Nije mogao da izdrži i da sakrije emocije. Na tom turniru došao je do finala, izgubio je od Rafe Nadala, ali je nedugo zatim podigao titulu u Majamiju.
"Ovo je trofej za mog đeda Vladu koji mi je uvijek bio izvor pozitivne energije. Moj heroj i idol, od malih nogu me je naučio da se nikada ne predajem. Ovo je za tebe moj Vlado", izgovorio je tada Đoković sa knedlom u grlu. Vlado je rođen u Zvečanu na Kosovu i Metohiji, kada je bio mlad dobio je posao u Beogradu i tu se preselio i osnovao porodicu, a Vlado mu je deda sa očeve strane,
"Da me ubijete, ne znam odakle to Novaku": Davao mu je novac dok su Srđan i Dijana vodili palačinkarnicu
U jednom od intervjua iz 2010. godine je Vladimir pričao o svom unuku. "Bio je talentovan za tenis od malih nogu, da me ubijete ne znam otkud mu to. Niko u porodici nije izuzetan sportista. Njegov otac Srđan i stric Goran bili su strašni skijaši, ali rekreativno. Sjećam se da ga je Jelena Genčić primijetila kada je imao pet godina i da je rekla Srđanu da ga odmah dovedu na trening", rekao je Vlado.
"Ako kažu da Novak liči na mene..."
On ga je vodio na treninge u tim godinama. "Svaki bogovetni dan smo išli. Roditelji su mu u to vrijeme imali palačinkarnicu na Kopaoniku, nisu mogli da budu u Beogradu i da ga vode na treninge. Vidio sam da mu je baš bilo stalo i zato mi nije bilo teško da ga vodim na časove. Bio sam mu podrška u svemu, davao sam mu pare kad je trebalo, nije to zaboravio. On i Jelena su lijep par, volim da kažem da je najzaslužnija za sve što je postigao, prati ga, podržava, pomaže, lijep su par."
Imao je samo hvalospjeve na račun svog unuka. "Nikada nije dolazio u Beograd, a da me ne podsjeti, makar i na pola sata. Kad pobijedi, radujemo se zajedno, kad izgubi, hrabrim ga, kažem mu da će biti i pobjeda. Srećom, više je slavlja. Ljudi kažu da je lijep na mene i da voli da se šali kao ja. Ako tako kažu, ja nemam ništa protiv", našalio se za kraj tog intervjua Vlado.