U Americi je "jugo" ikona osamdesetih godina prošlog veka, kao što su to "džordanke" ili Majkl Džekson. Ima ga u knjigama, filmovima, serijama, pa čak i u pop pesmama.
U Americi je od 1985. do 1992. prodato 150.000 "jugića", a samo za jedan dan, auto-kuće su prodale 1.050 modela. U SAD ih je trenutno manje od 100 registrovanih .
Ovako objašnjava fenomen najpoznatijeg četvorotočkaša "Zastave" Amerikanac Džejson Vujić, pisac knjige "Jugo - uspon i pad najgoreg automobila u istoriji": "Te 1985. bilo je malo jeftinih automobila, američkih, japanskih ili bilo kojih drugih. A po ceni od 3.990 dolara, 'jugo' je bio najjeftiniji novi automobil u Americi, jeftiniji za najmanje 1.000 dolara od prvog sledećeg. Stoga su ljudi pohrlili da ga kupe. Zavladala je prava histerija za 'jugom'. Redovi u nekim prodajnim salonima protezali su se više desetina metara. Ali onda je 1986. 'Konzjumers riport', izuzetno uticajan časopis koji testira potrošačku robu, objavio da je bolje kupiti dobar polovan automobil nego 'jugo'. Skoro istog trenutka, isti nacionalni mediji koji su sa divljenjem izveštavali o 'jugu', počeli su da ga ismevaju. Komičari su zbijali šale. I kad je 'Jugo Amerika' bankrotirala, a automobil povučen sa tržišta 1992, 'jugo' se i dalje u Americi pamtio kao najgori. Mit je takav. S pravom ili ne, to je mišljenje Amerikanaca", ispričao je ovaj Amerikanac srpskog porekla za "Blic".
On se ne slaže sa tim.
"Po mom mišljenju, 'jugo' nije najgori automobil u istoriji. To je bio jeftin, svrsishodan derivat 'Fijata' iz sedamdesetih, koji je služio da vas preveze od tačke A do tačke B. I ja sam vozio 'jugo' od Sombora do Prištine i nazad, i nisam imao nikakvih problema sa automobilom", rekao je on.
Ledženderi Džim Ruiz grug – "Moj prokleti jugo"
Left ving fašist – "Volim jugo"
Aulmjuzik – "I'll Stay Yugo"
Pol Šenkin – "U jugu"
On kaže da "jugo" nije bio izrazito socijalistički automobil, već spoj dva automobila "Fijata" za koji je, kako kaže, "Zastava" dobila mašineriju i nacrte od italijanskog proizvođača.
"U istočnoj Evropi, socijalističkim zemljama bili su potrebni jeftini autmobili. Stoga su te države, umesto da uvoze automobile iz Zapadne Evrope, odlučile da ih same proizvode. Ali za to im je bila potrebna tehnologija. 'Fijat' je 'Zastavi' dao staru tehnologiju. Tako je 'jugo', kada je stigao u Ameriku, već bio zastareo verovatno 10 do 15 godina. A potrošači u Americi su očekivali, bez obzira na cenu, da imaju: radio, automatski menjač, automatske brave i klilma-uređaj. Po ceni od 3.990 dolara, mogli ste se nadati osnovnom prevoznom sredstvu, što je jugo i bio, ali Amerikanci su želeli više od toga".