"Oni vole kad igrač ostavlja srce na terenu i gine za klub. U meni su dobili upravo takvog ratnika. Kada sam se opraštao na poslednjoj utakmici, čitav stadion je skandirao 'I love you Tošić'", rekao je reprezentativac Srbije.
Potpisivanjem milionskog ugovora sa Gvangžuom, srbijanski reprezentativac Duško Tošić okrenuo je novu stranicu svoje karijere, ali ističe da će zauvek pamtiti vreme provedeno u dresu Bešiktaša.
”Žao mi je što nismo uspeli da ostvarimo het-trik. Borili smo se do poslednjeg daha, tri kola pre kraja i dalje bili u igri, ali nismo izdržali. Mnogo je razloga, ne bih sada ulazio u detalje i upirao prstom u bilo koga. Jednostavno, platili smo ceh igranju na tri fronta. Naši direktni konkurenti, Fenerbahče, Galatasaraj i Bašakšehir nisu imali obaveze u Evropi. Jako je teško igrati u ritmu sreda-subota. Bukvalno nismo imali vremena da danemo dušom. Sletimo uveče u Istanbul, već ujutro putujemo na novo gostovanje. Bilo je tu i povreda, zatim odlazak Čenka Tosuna u Everton. Da je on ostao bila bi druga priča. Ali, ne tražim alibi, sami smo krivi. Daleko od toga da je to neuspeh. Navijači moraju da budu ponosni na činjenicu da smo posle osam godina vratili titulu u vitrine Bešiktaša i da smo godinu dana kasnije uspeli i da odbranimo naslov. Žestoka je konkurencija i ne možete svake godine da budete prvi”, rekao je u Tošić.
- Cela liga igrala protiv nas -
Posle nekoliko nedopustivih kikseva u jesenjem delu, Bešiktaš se razgoropadio u nastavku prvenstva, ali ni blistavo proleće nije bilo dovoljno za treće uzastopno šampionsko slavlje.
”Čim smo ispali od Bajerna, počeli smo da nižemo pobede u domaćem šampionatu. Uhvatili smo ritam i niko više nije mogao da nas zaustavi. Nažalost, bilo je kasno. Lakše je kada imate sedam dana na raspolaganju da se odmorite i da uradite analizu narednog protivnika. Da nije bilo Lige šampiona, ubeđen sam da bismo imali bar 10 bodova više na svom kontu”, kazao je Tošić.
U nedavnom intervjuu, jedan od najbolji sudija sveta Milorad Mažić je govorio o tome koliko je teško suditi utakmice turskim klubovima. Činjenica je da su i neke sporne odluke arbitara uticale na bodovni saldo Bešiktaša.
”Stekao sam utisak da je cela liga igrala protiv nas. Ne samo sudije. Kao da smo svima dosadili nakon dve godine dominacije i želeli su što pre da nas skinu sa trona. To je tako u Turskoj. Nemam dokaze i ne mogu da se zakunem da je bilo zle namere od strane sudija, ali je simptomatično da u najvažnijim utakmicama bude toliko grešaka na našu štetu”, istakao je Tošić.
Veliku prašinu u Turskoj, ali i van granica ove zemlje, podigao je sukob Duška Tošića s vedetom holandskog fudbala i bivšim igračem Fenerbahčea Robinom van Persijem, o čemu reprezentativac Srbije kaže:
”To je bilo pre dve godine i ne razmišljam više o toj ružnoj epizodi. Dešava se u fudbalu, strasti su se otele kontroli i došlo je do konflikta. On je kasnije otišao u Fejenord, ja sam ostao u Istanbulu i nismo se više sretali na terenu. Ako jednog dana dođe do novog susreta, pružićemo ruku jedan drugom. Ja ću je pružiti sigurno, za njega ne znam”.
Mnogo je onih koji tvrde da su u Bešiktašu previše razmišljali o epilogu duela sa Fenerom i da su zato izgubili odlučujući okršaj protiv Galatasaraja.
”Sigurno da je ta utakmica ostavila traga i izazvala gorak ukus kod svih u turskom fudbalu. Naši navijači nikada nisu napravili ni najmanji incident, a doživeli smo da odemo na noge ljutom rivali i da naš trener dobije dva udarca u glavu. Završio je u bolnici, mi nismo hteli da nastavimo utakmicu i bili smo ubeđeni da su propisi na našoj strani. Očekivali smo bodove za zelenim stolom, međutim turska federacije je napravila presedan i donela odluku da se meč nastavi. Oni su kasnije izgubli u finalu, tako da je pravda bar donekle zadovoljena”, naglasio je Tošić.
Bešiktaš je ostao bez titule, ali je oborio sve rekorde po broju žutih i crvenih kartona ove sezone. Prosto je neverovatno da tako iskusni igrači olako nasedaju na provokacije.
”Ne umem da objasnim toliku količinu nervoze i adrenalina. Možda je to i do atmosfere na stadionu. Naši navijači su zaista veliki fanatici i često se dogodi da svu tu energiju prenesu na nas dole na terenu. Kao da podivljamo i ne znamo šta radimo. Ipak smo mi profesionalci i ne smemo da dozvolimo da nas emocije ponesu u negativnom smeru. Priznajem, bilo je situacija u kojima sam i ja morao da reagujem trezvenije”, pričao je Tošić.
Skloni fanatizmu, ali verni do srži. Takvi su navijači Bešiktaša. Tošića i njegovu porodicu, kako ističe, su zavoleli i prihvatili kao svoje najrođenije:
”Došao sam iz malog kluba i imao sam mnogo problema u prvih nekoliko meseci. Oni su navikli da Bešiktaš angažuje zvučna pojačanja iz najjačih evropskih klubova. I onda im dođe tamo neki Tošić iz Ankare. Bili su skeptici i zaista nije bilo lako izboriti se za njihovo poverenje. Morao sam da pružam duplo bolje partije od svih drugih u timu kako bih im dokazao da zaslužujem dres Bešiktaša. Početak je bio težak, igrao sam slabo, loše sam podnosio zvižduke sa tribina. Kasnije sam uhvatio ritam i sve je došlo na svoje mesto. Oni vole kad igrač ostavlja srce na terenu i gine za klub. U meni su dobili upravo takvog ratnika. Hvala im do neba na podršci. Kada sam se opraštao na poslednjoj utakmici, čitav stadion je skandirao 'I love you Tošić'. Naježio sam se i to neću zaboraviti dok sam živ”.
- Gunešu ću večno biti zahvalan -
Srpski mediji preneli su poruku koju je Tošić ostavio na društvenim mrežama nakon što je trener Bešiktaša Šenol Guneš završio u bolnici posle incidenata na utakmici sa Fenerbahčeom.
”Gunešu ću večno biti zahvalan. To je čovek zbog koga mi je najviše krivo što sam otišao iz Turske. Verovao je u mene kada su mnogi mislili da ne zaslužujem mesto u timu. Dolazili su vrhunski štoperi u Bešiktaš, ali moj status nikada nije bio pod znakom pitanja. Skoro da nisam propustio nijednu utakmicu. Naučio sam mnoge stvari od Guneša i zahvaljujući njegovim savetima definitivno sazreo kao igrač. Radi se i sjajnom stručnajku i velikom pedagogu. Nije lako izbalansirati toliki broj vedeta na jednom mestu. Čovek se kod svoje kuće zakači sa ženom, sa roditeljima, sa prijateljima, a kamoli u svlačionici sa 30 različitih karaktera. On se uspešno nosio s tim problemima i smatram ga možda i najboljim trenerom s kojim sam sarađivao tokom karijere”, otkrio je Tošić.
Kao standardni član defanzivne linije Bešiktaša, Tošić je promenio nekoliko partnera u zadnjoj liniji tima tokom boravka u Istanbulu.
”Imao sam sjajnu saradnju sa Marselom. Bili smo nepremostivi bedem u toj šampionskoj sezoni. Klub nije mogao da odbije basnoslavnu ponudu Liona i on je otišao u Francusku. Posle je stigao Pepe. Veliko ime, vrhunski defanzivac, borac bez mane i straha. Van terena je potpuno druga osoba, nijednog trenutka ne možete da osetite kod njega dozu uobraženosti što je toliko godina bio član najslavnijeg kluba na svetu. Nije mnogo stariji od mene, ali su saveti koje sam od njega dobio zlata vredni”, rekao je Tošić.
Uoči početka priprema za Setsko prvenstvo, Tošić se pozdravio s drugovima u Istanbulu i stavio paraf na ugovor s kineskim Gvangžuom.
”Bilo je pre šest meseci i drugih ponuda, dvoumio sam se, ali je Piksijev poziv razrešio sve dileme. Imam 33 godine, doživeo sam u Bešiktašu najlepše trenutke u karijeri i mislim da je vreme za nove izazove. Sve se obavilo na obostrano zadovoljstvo. Ja sam u Istanbul stigao kao slobodan igrač, a klub je sada zaradio ogroman novac na mom transferu. Osećam da sam još uvek u vrhunskoj formi i da mogu u Kini da budem od koristi. Radi se o veoma organizovanom klubu, imaju vrlo kvalitetan tim, Zahavi je svakako prva zvezda. Već dve sezone je najbolji strelac i najbolji igrač kineskog prvenstva. Pričao sam s Piksijem o njemu, kaže da je čudo od igrača. Imali su astronomske ponude iz Evrope, ali ne žele da ga puste jer sve klupske ambicije zavise od forme izraelskog reprezentativca. Tek ću da se uverim koliko je dobro igrati s njim u istom timu”, istakao je Tošić.
- Izazvao euforiju na društvenim mrežama -
Tošić nije samo igrama i poštenim odnosom prema dresu prirastao za srca navijača Bešiktaša. Euforiju na društvenim mrežama u julu 2016. godine izazvala je njegova fotografija pored tenka, nakon pokušaja državnog udara u Turskoj.
”Vrlo zanimljiva priča. Imali smo grupu na 'vats-apu' i te večeri kad se to desilo svi smo dobili poruku da je trening otkazan i da nikako ne izlazimo iz kuće. Za mene koji sam u Srbiji doživeo i preživeo sve i svašta, to nije bilo ništa strašno. Naravno da sam istrčao na ulicu i zajedno sa drugim ljudima dao podršku u tim teškim trenucima. Tu ispred zgrade je bio tenk, ja sam se slikao i poslao Jeleni, ali sam je zamolio da fotografiju ne šalje nikome jer nisam želeo da to izađe u javnost. Baš sam bio besan kada sam saznao da je, ipak, okačila sliku na tviter, međutim ispalo je fenomenalno. Hiljade i hiljade ljudi je lajkovalo fotografiju, reakcije su bile pozitivne i nazvali su me 'Duško Tenk'. Mnogi igrači su tada raskinuli ugovore sa svojim klubovima i napustili Istanbul, meni to nije bilo ni na kraj pameti. Turska je moja druga zemlja, volim turski narod, njihove običaje, način života i taj gest je bio najmanje što sam mogao da učinim za njih. Nisam ni bio svestan koliko će fotografija sa tenkom odjeknuti u celoj javnosti. Eto, prošlo je dve godine, a i dan danas je lajkuju i šeruju na društvenim mrežama”, zaključio je Tošić.