Prekomjerna dobit 209 najvećih i najprofitabilnijih kompanija iz cijelog svijeta, kako je definiše Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, u 2022. godini je dostigla gotovo dva biliona evra, od čega 310 milijardi u Evropskoj uniji.
Ovo je pokazalo istraživanje frakcije Ljevice u Evropskom parlamentu i nevladine organizacije Mreža za poresku pravdu, prenosi Fonet.
Na prvom mjestu u 2022. bio je bankarskisektor sa 588 milijardi evra ekstraprofita, a u EU su najviše zaradili Unikredit banka, Santander, BNP Paribas i Kredi Agrikole, prenosi Hina.
Slijedi energetski sektor sa 549 milijardi evra ekstraprofita, pokazuje istraživanje, pri čemu su u EU najbolje prošli italijanski ENI i austrijski OMV.
Na trećem su mjestu tehnološki divovi Epl, Majkrosoft, Alfabet, Tehncent i Meta sa 312 milijardi evra ekstraprofita, a četvrto mjesto pripalo je farmaceutskom sektoru sa gotovo 100 milijardi evra.
Progresivno redovno oporezivanje ekstraprofita velikih kompanija donijelo bi budžetu Evropske unije do 107 milijardi evra godišnje, pokazalo je istraživanje.
Velike kompanije i njihovi vlasnici ekonomskim resursima nadmašuju većinu država i glavni su izvor nejednakosti, istakli su autori studije.
Oni su ukazali da ta nejednakost i koncentracija moći ugrožavaju funkcionisanje slobodnog tržišta, jer najveće kompanije zahvaljujući prekomjernoj dobiti mogu da troše više od konkurencije i da na taj način sebi obezbijede još veći rast.
Pored toga, ugrožavaju i demokratiju, jer novac kupuje moć, upozorili su autori studije.
Skok cijena gasa i nafte doneo je energetskom sektoru između 200 i 300 milijardi evra ekstraprofita na račun klijenata u Evropi, a EU je "solidarnim doprinosom" ubrala svega oko 20 milijardi evra tog novca.
Akutna kriza u međuvremenu je završena, ali naziru se obrisi novih, upozorava se, uz sugestije Briselu da na nivou EU "institucionalizuje" porez na ekstraprofit za sve velike kompanije, koji bi mogao finansirati više od polovine budžeta.
Kako su izračunali, progresivno oporezivanje ekstraprofita po stopama od 20 do 40 odsto moglo bi budžetu donijeti oko 107 milijardi evra godišnje. Navodi se da bi samo grupa od 25 vodećih naftnih kompanija plaćala oko 25 milijardi evra poreza godišnje, a Majkrosoft četiri milijarde.
(MONDO)
