Za 100 dolara je već neko vreme dovoljno izdvojiti oko 5.200 dinara. A za tih 100 dolara se u Njujorku može kupovati i puno i kvalitetno...
Evropske turističke agencije odavno su razradile šoping ture u Njujorku. Za Britance, Nemce, Skandinavce... odlazak do američke prestonice trgovine i najvećeg grada u SAD postao je uobičajeni način kupovine, piše "Blic".
Osim ogromne uštede novca, koja je zavidna i uz plaćenu povratnu avionsku kartu i noćenja u hotelu, šoping u Njujorku pruža i neizmerno zadovoljstvo boravka u najzavodljivijem gradu na planeti.
Kupcima sa evropske strane Atlantika u prilog ide i prilično slab odnos američke valute spram evra ili britanske funte, što potvrđuje i dinarska protivvrednost.
Za 100 dolara je već neko vreme dovoljno izdvojiti oko 5.200 dinara. A za tih 100 dolara se u Njujorku može kupovati i puno i kvalitetno. Pod uslovom da se ne traži posebno firmirana roba koja košta kao i u Evropi.
Cene u Njujorku nesumnjivo će narušiti tvrdnju preškolovanih srbijanskih trgovaca da je logično, ekonomično i finansijski opravdano da, recimo, domaće mleko bude skuplje u našim prodavnicama nego u Nemačkoj, Italiji ili u Crnoj Gori.
No, u najveći svetski trgovački centar se ne ide zbog mleka, već pre svega zbog kupovine tehničke robe, poslovne i svakodnevne odeće i obuće, čije su cene, ako ih nije ružno tako nazvati – bezobrazno niske. Pogotovo za nekoga iz Srbije, u kojoj se marže formiraju prema hiru zastupnika poznatih robnih marki.
Na primer, jedna od prodavnica firme "Najk", u Srbiji veoma tražene, skupe i mnogima nedostupne sportske opreme, nalazi se na samom Tajms skveru, a cene su, blago rečeno, zbunjujuće.
Za sedam-osam i više hiljada dinara koliko u Beogradu košta jedan par "najk" patika, u srcu Menhetna možete da kupite ravno četiri para. Od proseka odudara jedino poslednji model patika s neupadljivom oznakom "porše dizajn", čime je dobro opisan i izgled ovog modela, ali je i on prihvatljiv - oko 90 dolara, odnosno nešto više od 4.500 dinara.
Teško je opredeliti se za poređenje cena muške i ženske garderobe. U najkraćem, u poznatim njujorškim robnim kućama i prodavnicama, kvalitetne ženske pamučne bluze koštaju, mimo sezonskih rasprodaja, između 12 i 50 dolara, odnosno 600 i 2.500 dinara, dok se muške pantalone, sakoi i odela kupuju za 20 do 150 dolara.
Modeli cipela za svaki dan, kao i za potrebe poslovnog sveta, koji su i u Srbiji i širom Evrope veoma popularni, kreću se od nepunih 20 do 100 dolara, odnosno od 1.000 do 5200 dinara, koliko staje veoma kvalitetna kožna obuća. Poređenja radi, cene sličnih ili istovetnih cipela u beogradskim izlozima su tri do pet puta veće.
Najnovije mehaničke dečije igračke, poput “roboraptora” ili “roboreptila”, koje u Srbiji koštaju surovih 9.000 dinara, u najskupljoj njujorškoj dečijoj prodavnici, skockanoj na četiri sprata sa bezbroj besplatnih usluga, desetinama animatora i mađioničara, staju ravno 49 dolara. Ili u prevodu 2.500 dinara.
"Simbolična" razlika od 6.500 dinara po samo jednoj igrački predstavlja čisto umeće ovdašnjih kreatora monopola da zagorčaju život i deci i roditeljima.
Naravno, zbog potrošenih 49 dolara kupac stiče popust na narednu kupovinu, dobija mali poklon i učestvuje u dnevnoj nagradnoj igri prodavnice, čija premija znatno nadmašuje vrednost potrošenog novca.
Posebno zanimljiv deo obilaska grada i kupovine jeste odlazak u Harlem, nekada ozloglašeni deo Menhetna, u kojem se odeća i obuća prodaju po dodatno nižim cenama.
Najkvalitetnije pamučne majice u ovom delu grada koštaju oko dva dolara, odnosno neznatno više od 100 dinara, dok se cipele pazare za sedam do 15 dolara. S obzirom da se u delu grada koji naginje finansijskom Vol stritu obuća istog kvaliteta nudi za 20-25 dolara, cene u Harlemu nisu nimalo neuobičajene.
Ljubitelji tehničke robe jednostavno će se raspametiti od ponude i cena. Kamere, televizori, fotoaparati, mini dvd-plejeri, kompjuteri, mobilni telefoni... sve što je od tehnike uopšte proizvedeno u svetu, u Njujorku se prodaje po dva do četiri puta nižim cenama nego u Evropi.
Za kupce iz Srbije to znači i do šest puta jeftinije. Ako se uzme u obzir da uz svaki kupljeni proizvod ide i sva postojeća prateća oprema, koja se u Srbiji obavezno prodaje posebno, onda je lako izračunati zbog čega Evropljani imaju računicu da prevale put od osam sati leta u jednom pravcu.
I naravno, u brojnim radnjama moguće je cenjkati se s prodavcima. Ako je kupac vičan u tome, te ukoliko je nameran da pazari više stvari, onda je krajnju cenu kupljene robe po povratku kući sramno saopštiti. Banalan primer – sve popularniji mini dvd-plejeri prosečnog kvaliteta, koji se u Srbiji prodaju po ceni i od 200 evra, a u Nemačkoj, u zavisnosti od renomea proizvođača, koštaju od 50 do 150 evra, u Njujorku je moguće pronaći za 40 dolara!
(MONDO)