Čini se da četvrta doza vakcine Bajontek/Fajzer ne pruža ništa veću zaštitu od zaraze omikron sojem virusa, od treće doze, na šta ukazuje jedna preliminarna studija iz Izraela, navodi Dojče vele (DW).
Izrael je prva zemlja u svijetu koja sistematski poziva svoje građane da se vakcinišu četvrtom dozom.
Naučnici su podatke objavili u ponedeljak 17. januara 2022, oko tri nedjelje nakon početka kampanje u toj zemlji.
Rezultati, čini se, potvrđuju sumnje koje je još prošle nedjelje izrazila Evropska agencija za lijekove (EMA), navodi DW.
Marko Kavaleri, koji je u EMA odgovoran za strategiju vakcinacije, rekao je na konferenciji za novinare da ne postoje podaci koji bi podržali široko dejstvo četvrte vakcine.
Bez obzira na to, pojedine zemlje poput Danske, Mađarske ili Čilea, odobrile su vakcinaciju četvrtom vakcinom.
Pritom je i direktor Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejezus još krajem decembra izjavio da bi paušalno dopunsko vakcinisanje moglo prije da produži pandemiju, nego da je okonča.
Kavaleri iz EMA ne ukazuje samo na nedostatak podataka o efikasnosti više dopunskih vakcinacija, već takođe smatra da bi česte dopunske vakcinacije mogle negativno da djeluju na imunološku reakciju protiv kovida 19. To bi moglo da dovede do "zamora (imuniteta) stanovništva“, koje je već dobilo više doza cjepiva.
S druge strane, iako ne postoje klinički podaci o nedvosmislenom dejstvu višestrukih vakcinacija, nema ni naučnih dokaza da česte vakcinacije mogu da vode iscrpljivanju imunološkog sistema. Ta teza, naime, nikada nije istraživana.
Kavaleri verovatno strahuje da bi ponovljeno izlaganje antitijelima poput onih koja se nalaze u vakcinama, moglo da dovede do anergije T-ćelija, ocjenjuje za DW profesorka Sara Fortjun koja na Harvardskoj školi za javno zdravlje radi na katedri za imunologiju i infektivne bolesti.
U imunologiji se pod pojmom anergija podrazumeva nedostatak reakcije na antigene isključivanjem imunog odgovora. Anergija T-ćelija sprječava da T-ćelije napadnu sopstveno tijelo. One nas dakle štite od našeg sopstvenog imunološkog sistema. A T-ćelije, čim uđu u organizam, igraju ključnu ulogu u suzbijanju kovida 19.
Fortjun smatra da je Kavalerijeva zabrinutost naučno opravdana, međutim, njegov strah bi, kaže, prije trebalo shvatiti kao pitanje. Kod vakcina protiv kovida 19 još uvijek nije jasno da li se taj fenomen uopšte javlja. I to ne bi trebalo da utiče na političke odluke.
Kada se neko vakciniše, antigen je možda prisutan dvije nedelje i onda nestaje, kaže Rajnhard Obst, profesor na Institutu za imunologiju pri univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu. On je inače istraživao anergiju T-ćelija kod miševa.
Zamor T-ćelija kao reakcija na imunološke tretmane, mogao je, kaže, da se prati kod pacijenata oboljelih od raka ili HIV-a, ali još nikada kod ljudi kao reakcija na ponovnu vakcinaciju. Pri tom Obst smatra da je, uprkos nedostatku kliničkih podataka, Kavalerijeva zabrinutost opravdana.
„Ideja o vakcinaciji na svaka četiri mjeseca ili čak češće je nova. To je nešto što do sada nikada nije viđeno kod drugih tipova virusa. A pomisao na (mogući) zamor T-ćelija bi trebalo da bude razlog da se napravi pauza“, kaže Obst.
"Ako bi me neko pitao: ''Hej, da li bi se ti vakcinisao svaka četiri mjeseca?'' - ili da kažemo svaka dva mjeseca četiri puta zaredom - rekao bih mu: ''Bolje budi pažljiv i napravi pauzu''“, kaže Obst.
Holden Meker, profesor imunologije sa univerziteta Stenford u Kaliforniji, za DW kaže da ni on nije našao naučne dokaze da više vakcinacija može da iscpri imunološki sistem.
Ali zato pominje podatke iz Velike Britanije, koji pokazuju da je efikasnije sa drugom dozom vakcine sačekati oko šest mjeseci.
Druge studije su takođe pokazale da je imunološkom sistemu potrebno vrijeme da izgradi pamćenje. To sugeriše da takozvano "osvežavajuće" vakcinisanje u kratkim vremenskim razmacima nije korisno, dodaje Meker.
Ipak, naglašava, "godišnja vakcinacija protiv gripa nam ne škodi, i sve do sada ukazuje na to da je povremena vakcinacija protiv kovida 19 korisna".
(Tanjug)
