Evropski parlament usvojio je privremeni sporazum o uvođenju nižih graničnih vrednosti za najštetnije zagađivače vazduha, kao i o unapređenju praćenja kvaliteta vazduha u Evropskoj uniji.
Nova pravila, koja još treba da potvrdi Savjet EU, takođe će omogućiti građanima da tuže svoje vlade i dobiju odštetu ako im je zdravlje narušeno lošim kvalitetom vazduha.
Novim pravilima Evropske unije o zagađivačima vazduha postavljaju se stroža ograničenja i ciljane vrijednosti za 2030. godinu za one koji svojim štetnim uticajem na vazduh, utiču i na zdravlje ljudi, što uključuje suspendovane čestice odnosno mikroskopske, praškaste materije (PM2,5 i PM10), azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2). Dozvoljena godišnja koncentracija za PM2,5 će biti više nego prepolovljena, sa 25 mikrograma po metro kubnom ( µg/m³) na 10 µg/m³, dok će za NO2 će biti tačno upola manja, 20 µg/m³, od sadašnjih 40 µg/m³.
Novi standardi su bliži, ali još uvijek ne potpuno u skladu sa smjernicama Svjetske zdravstvene organizacije (SZO). Međutim, Evropska komisija će imati zadatak da sprovodi reviziju svakih pet godina kako bi se direktiva EU u potpunosti uskladila sa standardima SZO.
Zagađenje vazduha predstavlja ekološki uzrok broj jedan za prevremene smrtne slučajeve u EU i odgovorno je za oko 300.000 takvih slučajeva godišnje, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Veći broj punktova za mjerenje
Nova uredba predviđa i veći broj punktova za mjerenje kvaliteta vazduha u evropskim gradovima kako bi se indeksi kvaliteta vazduha u EU uskladili i bili uporedivi, jasni i javno dostupni. Ti indeksi će takođe pružati informacije o simptomima povezanim sa skokovima u zagađenju vazduha i zdravstvenim rizicima koji se vezuju za svaki od zagađivača.
Očekuje se da će izmijenjena Direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha (Ambient Air Quality Directive – AAQD) pomoći EU da dostigne svoj cilj da najkasnije 2050. godine ima nulto zagađenje vazduha – nivo zagađenja koji nije štetan po zdravlje i prirodne ekosisteme.
Članice EU mogu tražiti odlaganje od 10 godina pod određenim uslovima
Nova pravila sada treba da usvoji Savjet EU, koji predstavlja nacionalne vlade, prije nego što one stupe na snagu. Države članice će tada imati dvije godine da se usklade sa direktivom.
Izuzetno, zemlje mogu zahtijevati odlaganje roka do deset godina pod određenim uslovima, na primjer kada se neophodna smanjenja mogu postići samo zamjenom značajnog dijela postojećih sistema za grijanje domaćinstava.
HEAL: Čist vazduh je pitanje političke volje
Usvajanje sporazuma pozdravila je nevladina organizacija HEAL (EU Healthy Air Coalition), koja predstavlja ljekare, zdravstvene radnike, udruženja pacijenata i pružaoce zdravstvenog osiguranja, ali je i pozvala zemlje članice EU da ga potvrde što je prije moguće.
"Oduševljeni smo što su poslanici Evropskog parlamenta pokazali čvrstu posvećenost obezbjeđivanju čistog vazduha za stotine miliona ljudi širom EU. Čist vazduh je pitanje političke volje, a ne ličnog izbora pojedinca ili načina života", rekla je zamjenica direktora HEAL-a En Stofer.
