EU o odnosima sa SAD i bezbednosti

Šefovi diplomatija Evropske unije su u petak, u Avinjonu, počeli dvodnevno zasedanje raspravom o odnosima sa SAD, u svetlu očekivanih američkih predsedničkim izbora, a visoki predstavnik Havijer Solana će podneti izveštaj o ciljevima bezbednosno-odbrambene politike EU.

Iako su odnosi EU s Rusijom kao i gruzijska kriza prebačeni za raspravu u subotu, na zasedanju je predloženo da se pokrene međunarodna istraga o mogućem kršenju ljudskih prava tokom ruske intervencije u Južnoj Osetiji.

Takođe je ocenjeno da bi jedan nezavisan međunarodni visoki predstavnik trebalo da pomogne da se sukob oko Abhazije i Južne Osetije reši na miroljubiv način.

Na tom nezvaničnom sastanku evropskih ministara zapadni Balkan nije na dnevnom redu, ali izvori zasedanja ne isključuju da bi se u raspravi oni mogli dotaći i ove teme.

Niko javno ne želi da povezuje gruzijsku krizu s "presedanom Kosova", ali se privatno u krugovima EU prihvata da to "traži nužna objašnjenja".

Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, predsedavajuće EU, na sastanku lidera EU saopštio je da rusko vođstvo, na kritike EU zbog priznavanja Abhazije i Južne Osetije, to povezuje s činjenicom da su neke zemlje EU priznale samoproglašenu nezavisnost u Prištini.

Sarkozi je, na ruske primedbe na "presedan Kosova", kao objašnjenje rekao da je u slučaju Kosova u međunarodnoj zajednici godinama pregovarano o tom problemu.

Zvanično će pitanje odnosa sa Srbijom i razmeštaja misije EU - Euleks na Kosovu biti na dnevnom redu zvaničnog zasedanja šefova diplomatija EU 15. septembra.

Dnevni red zasedanja u Avinjonu je promenjen, pa će ministri inostranih poslova EU sutra glavnu pažnju posvetiti budućim odnosima s Rusijom u svetlu gruzijske krize.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i Solana u ponedeljak odlaze u Moskvu da bi dobili čvrsta uveravanja od tamošnjih čelnika da će biti ispoštovan mirovni sporazum, kojim je, uz posredovanje EU, okončan rusko-gruzijski sukob oko Južne Osetije.

Lideri Evropske unije su u ponedeljak poručili da će, naročito ukoliko ruske trupe ne bi bile povučene iz "bezbednosnih džepova" na gruzijskoj teritoriji, odložiti za 15. septembar predviđeni početak pregovora o važnom novom sporazuma o partnerstvu i saradnji EU-Rusija.

Franko Fratini, šef diplomatije Italije, koja se zajedno s vodećim članicama EU zalaže za nastavak sveukupne saradnje s Rusijom, izjavio je po povratku iz jučerašnje posete Moskvi da su mu ruski sagovornici dali uveravanja da su ruske trupe povučene iz ključne gruzijske luke Poti.

Prema izvorima zasedanja, neminovna je razmena mišljenja i o molbama Ukrajine i Gruzije da im šire otvore vrata Evropske unije. Sarkozi je na samitu EU rekao da se u budućnosti može zamisliti perspektiva da Ukrajina dobije status između partnerstva i članstva u EU.

Evropska dvadesetsedmorica nameravaju i da osetno pospeše saradnju s zemljama na području Crnog mora i stvore s njima neku vrstu zone slobodne trgovine.

Diplomatski izvori EU su preneli da se razmatra i predlog Turske da se, pok okriljem Ankare, utanači jedan "pakt mira i stabilnosti"
zemalja Kavkaza.

Sve ovo ima za cilj da se geopolitička iskušenja i trvenja oko izvora i puteva isporuka gasa i nafte u ovom području, preusmere na svima korisnu saradnju, u čemu veliku ulogu moze imati Evropska unija.

Evropski ministri će se zvanično oglasiti sa stanovištem o budućim odnosima s Rusijom tek na sastanku u Briselu 15. septembra. Tad bi trebalo i da se donese odluka o mogućoj primeni privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija, pošto će dotad i tužilac Haškog suda Serž Bramerc, posle posete Beogradu, dati mišljenje o stepenu saradnje srpskih vlasti s tribunalom u Hagu.

Naročito Holandija traži da se čuje i mišljenje Bramerca, da bi se ocenilo da li privremeni trgovinski deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija, treba da bude stavljen na snagu.

U utorak je Barozo, posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, izjavio da se on i Evropska komisija zalazu za primenu privremenog trgovinskog sporazuma.

Solana je agenciji Beti rekao da je uveren da će do primene tog sporazuma doći "vrlo brzo" i da će tužilac Bramerc "doneti dobre poruke zemljama članicama EU".

Vrlo je aktuelno i pitanje, koje Beograd želi da preko UN postavi Međunarodnom sudu pravde, a to je da li je legalna jednostrano proglašena nezavisnosta Kosova, kao i nastojanje da se misija EU Euleks bez odobrenja Saveta bezbednosti UN razmesti na Kosovu.

Srpske vlasti se tome protive, a Barozo je izjavio da bi tom pitanju trebalo pristupiti "pragmatično", uz uvažavanje nužnosti evropskog prisustva na Kosovu.

(Beta/www.mtsmondo.com)