Lideri EU složili su se danas na samitu u Briselu da bliže sarađuju na polju odbrane i da ipak prošire smanjene vojne budžete.
Britanski premijer Kameron decidirano protiv formiranja evropske vojske.
Razgovarajući o odbrani prvog dana dvodnevnog samita u Briselu, prvi put poslije pet godina, lideri EU pozvali su države članice da zajedno rade na proširivanju troškova razvoja skupe vojne opreme i pozvali ih da obezbijede pravedne uslove za kompanije EU koje prodaju vojnu opremu preko evropskih granica.
Oni su obećali da će lansirati projekte u cilju razvijanja evropske bespilotne letjelice i razmotriti mogućnost uvođenja nove generacije satelitskih komunikacija vlada, prenio je Rojters.
Obećali su, takođe, da će raditi na povećanju evropskih kapaciteta snabdjevanja gorivom u vazduhu i da će ojačati kibernetičku odbranu.
Izvršna komisija EU iznela je mogućnost da bi sama Unija mogla da kupi određenu opremu koja je potrebna za vojne misije, kao što su nadžorne bespilotne letjelice.
Istovremeno, Kameron je danas odbacio ideju o stvaranju evropskih oružanih snaga.
"Ima smisla da nacionalne države sarađuju na pitanjima odbrane, ali EU nema pravo na vojsku, vazduhoplovne snage i ostalo. Moramo da napravimo razliku između saradnje koja je u redu i mogućosti EU koje su pogrešne", rekao je Kameron, prenio je AFP.
Britanija je oduvijek bila sumnjičava kad je riječ o davanju prevelike vojne uloge EU, strahujući da bi to moglo da potkopa NATO, navodi britanska agencija.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, koji se pridružio liderima EU na samitu u Briselu, rekao je da nema protivrečnosti između snažnije evropske odbrane i snažne Sjevernoatlantske alijanse.
Lideri EU su na samitu ocijenili i da bi zemlje članice trebalo da razmotre poreske podsticaje kako bi ohrabrile vlade da zajedno rade na projektima vojne opreme, iako se zemlje kao što su Poljska i Španija boje da bi takva saradnja mogla da potkopa lokalne industrije.
Oni su pozvali vlade da povećaju troškove u oblasti kooperativnih istraživačkih programa kako bi se osnažila vojna industrija Evrope, koja je pretrpila smanjenja rashoda usled finansijske krize.
Lideri EU žele, takođe, da pojačaju zajedničku bezbjednosnu politiku evropskog bloka unapređujući evropske sposobnosti brzog odgovora i omogućujući brže raspoređivanje civilnih savjetodavnih misija.
Evropski blok ima 7.000 vojnika raspoređenih širom svijeta u 12 civilnih misija i četiri vojne operacije, uključujuci suzbijanje piratstva pored obala Somalije i obuku vojske u Maliju, navodi britanska agencija.
(MONDO)